Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

НАЦИОНАЛНИ РАД ВИТЕШКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СОКО ДО ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Датум објаве: четвртак, 30 маја, 2013
Величина слова: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/nedeljkovic-pomenik.jpgСоколски покрет настао jе у борби за очување националне свести. Како jе истакао др. Лаза Поповић : „Идеjу соколску чини

синтеза вежбе и националне културе“.  У часопису „Српски Соко“ истакнуто jе : „Култура jе модерно ратничко оружjе,
много убитачниjе од ханџара и пушке, jер одрађа и заробљуjе дух. Ступњем културе мери се величина сваког народа. …Српски Соко прикупља под своjа крила сав српски народ, он ствара jаку везу између поjединих делова нашега народа.“ (1) Основни циљ сокола био jе телесно здрав, морално jак, а национално свестан народ.  Соколи су истицали да се у нациjи одржаваjу везе са прецима и да завети и задаци предака постаjу завети и задаци потомака. Соколи су славили  Видовдан.

 

Скупштина делегата жупе Мостар „Алекса Шантић” одржана jе 6.марта 1927. у Дубровнику. Староста жупе Чеда Милић говорио jе о задацима Соколства у националноj држави и о раду за опше циљеве Славенства. Приликом скупштине одржан jе  „Соколски дан у Дубровнику”. Поворка сокола са соколском музиком кренула jе до Гундулићевог споменика, а затим до спомен плоче погинулим Дубровчанима омладинцима-добровољцима, да положи ловор-вjенце и „прослави њихову мисао, коjу jе наше Соколство прихватило и високо истакло.” Пред  споменицима говорили су  Чеда Милић, др. Павао Занки, Гавро Милошевић, Антун Бартуловић и Чедомир М. Шкекић. У вече приређена jе свечана академиjа. (2)

Од 5 до 9 септембра 1928. одржан jе у Скопљу VI покраjински слет  ЈСС. Слету jе присуствовало мноштво чланова  ЈСС,  чехословачки соколи, делегати Лужичких Срба, пољског и руског соколства. Том приликом соколи су посетили  Косово поље, где jе извршена заклетва Соколства и прочитана декларациjа Југословенског Соколства.   На прослави пробоjа Солунског фронта 7 и 8 октобра 1928. у Београду учествовало jе 700 сокола. На прослави соколи су учествовали у поворци народних делегациjа. Поворка jе прошла центром Београда од цркве Св. Саве до Калемегдана. Испред соколских застава ишла jе музика соколског друштва у Куманову. У поворци су биле соколска музика из Суботице и фанфаре из Винковаца. (3)

На прослави Дана Уjедињења 1. децембра 1928. у Дубровнику учествовало jе 149 чланова Соколског друштва у Дубровнику са музиком. Соколи су заjедно са националним грађанством и омладином посетили гробове Томе Пољака, добровољца преминулог у Дубровнику 7.2.1920. и сахрањеног на Воjном гробљу, и Милоша Маржана, стрељаног 1914. сахрањеном у православном гробљу на Бонинову. На гроб Пољака положио jе Соко ловор-виjенац уз говор старосте Ника Шутића, а на гроб Маржана соколи су положили трнов-виjенац уз говор старосте. На надгробном споменику Маржану, подигнутом трошком Сокола, писало jе : „Милошу Маржану. Обjешеном 24.9.1914. од крволочне Аустриjе. Постави Соколско Друштво 1928”. (4)

Соколи су учествовали на прославама 700 годишњице смрти св. Саве, 100 годишњици Варваринске битке, на прослави подизања споменика Његошу у Београду, на прослави Филипа Вишњића, Церске битке, … . Посећивали су редовно Опленац, гроб Незнаног jунака на Авали, Каjмакчалан и давали су помене изгинулим ратницима на Космаjу 1914.  Прослава 550-годишњице Косовске битке 1939. одржана jе пред спомеником  коjи jе 1928. подигло соколство. (5)

Државни лугар Ђорђе Цветковић нашао jе на Космаjу гроб артиљерца-брђанина, коjи jе погинуо у jесен 1914 краj свог топа. Др. Пера Илић, прочелник Соко X Београд-Вождовац, био jе пуковски ратни лекар у Првом светском рату. Решио jе да у свом родном краjу подигне споменик на месту где су нађене кости jедног од незнаних jунака. Предложио jе Соколском друштву X Београд да  оно подигне споменик као своj завет у  Соколскоj Петровоj петогодишњици. Деветог октобра 1938. на дан смрти краља Александра освећен jе споменик и положен у крипту ковчег са костима незнаног Космаjског jунака. Кренула jе литиjа из села Кораћице на гроб на Космаjу. Друга група, после опела над костима чуваним у ковчегу до изградње споменика у Неменикућскоj цркви, са свечаном пратњом кренула jе ка гробници-споменику. После помена одржали су говоре свештеник М. Ракић, подстарешина соколског друштва Бора Јосиповић, др. П. Илић, просветар Милић Маjсторовић и управитељ Неменикућке школе Стоjан Милосављевић. На споменику jе било уклесано „Српским витезовима изгинулим 1914. год. на Космаjу у одбрани Србиjе и изградњи Југославиjе”, „Захвални Соко X Београд-Вождовац” и „У спомен Петрове петолетнице 1938 год.” (6) Уредништво  „Ратног Поменика” истакло jе : „Захвалност jе наjвећи подстрек за нове подвиге. Духовно оживљавање и поштовање палих жртава за своjу отаџбину и своj народ, наjбоља jе гаранциjа за морално васпитање и данашњице и покољења. Дижимо и оживимо пале жртве ! Дижимо их, jер тек тада имамо права да и ми живимо. Они су пали да ми подигнемо, они су изгинули да ми живимо.” (7)

Соколска жупа Београд одлучила jе да се 1. децембра 1938. на свечан начин обележи двадесетгодишњица ослобођења и уjедињења. За ову прославу прихваћена jе сугестиjа Савеза сокола да у њоj узму учешћа престолничке ратничке, националне, културне организациjе и савезна управа и то у соколскоj поворци и на свечаноj жупскоj седници где би представници ових организациjа дали своjе изjаве и солидарисали се са соколским погледима. Хиљаде старих ратника, резервних официра, добровољаца, чланова Народне одбране, Јадранске страже, Кола Српских Сестара, Југословенског и Српског културног клуба, Савеза емигрантских удружења Истра-Трст-Горица, чланови Друштва словенска мисао, Народна свест и маса студената београдског Универзитета. Сви су били са своjим заставама а студенти са транспарентима и натписима : Студенти са соколима !, Чуваћемо границе ! У Савезном дому, данашњем Протоколу на Теразиjама, одржан jе део свечаности а настављен у Соколском дому у Тиршовоj улици. Ту су представници удружења из Београда говорили о значаjу 1. децембра. (8)

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/nedeljkovic-zlatnik.jpgУпркос хаjци на соколе у Бановини Хрватскоj старешинство Савеза Сокола К.Ј. организовало jе прославу 25-годишњице боjа на Моjковцу. Прослава jе одржана 31. августа 1940. на Цетињу. У Зетском дому одржана jе свечана седница  Савеза Сокола К.Ј. и Соколске жупе Цетиње. Седници су присуствовали соколи из свих краjева наше земље. У име воjске говорио jе генерал Варjачић. Свечаност jе настављена 1. септембра 1940. на Моjковцу. Приређен jе помен палим жртвама у борбама  коjе су завршене на Бадњи дан и Божић Моjковачким боjем. После помена одржана jе парада воjске и свих присутних живих ратника. Уредништво Ратног поменика истакло jе : „Приређивањем ове свечаности на Моjковцу као и ходочашћем на Каjмакчалану, соколи нам даjу вере и поуздања, да ће у будуће повести омладину оним путем, коjим су jе водили њихови очеви и дедови. Ово витешко буђење код сокола само нас може обрадовати и ми им желимо успеха на правоме путу националног и витешког васпитања омладине. Не клоните, драги соколи, већ напред и само напред, за свога Краља и своj народ.”  Соколи су следили речи краља Александра  : „Југославиjа ће бити достоjна свиjу славних победа, ако своjа поколења васпитава примерима наших националних мученика и jунака.” (9)

Међу књижевницима члан сокола био jе Милош Црњански. У jедном чланку истакао jе : „Соколски домови по свим нашим краjевима наjбоље jе што можемо сагледати у хроникама нашег свакодневног живота. У тренутку ма каквих мрачних облака  око нас и међу нама, њих се треба сетити. … Не видим, данас, ништа што би заслужило више него они поздрав : Здраво соколи ! “(10).

Антун Гаудер, нараштаjац из Винковаца пишући о соколскоj нараштаjскоj школи на Палићу истакао jе шта jе задатак  соколског образовања : „… jедну заjедницу и братску целину, jаку испособну да одолева свима нападима завидника и соколских противника, коjима jе наш успех трун у оку и коjи добро знаjу да ћемо им ми бити наjжешћи противници и наjвећа препрека у њиховом разорном деловању. Створити таку заjедницу циљ jе ове наше нараштаjске школе.” (11)

Савез Сокола Краљевине Југославиjе отворио jе почетком 1941. у Београду у  згради Протокола на Теразиjама Музеj Народног jединства и Музеj Југословенског Соколства (12). Зграда jе одабрана jер jе престављала наjдрагоцениjи обjекат музеjа. У тоj згради проглашено jе Уjедињење 1. децембра 1918. Музеj Народног Јединства налазио се у великоj дворани, у коjоj jе проглашено Уjедињење. Соколски Музеj налазио се у три просториjе зграде. Осим тога, предње одаjе служиле су за свечане соколске приjеме. У тоj кући налазио се Краљевски двор од краjа Првог светског рата, па до венчања краља Александра. Зграду jе краљ Александар поклонио Соколима. До отварања музеjа у згради се налазио Дом (седиште) Савеза Сокола Краљевине Југославиjе. У музеjу су били изложени предмети коjи су подсећали на суделовање Соколства у борби за ослобођење и уjедињење ( Добруџа, Солунски фронт, Пивков батаљон ).  Докази о стрељањима Сокола за време Првог светског рата,  …. .(13)

Соколски покрет настао jе у борби за очување националне свести. Основни циљ сокола био jе телесно здрав, морално jак, а национално свестан народ.  Соколи су истицали да се у нациjи одржаваjу везе са прецима и да завети и задаци предака постаjу завети и задаци потомака. Зато су прослављали Видовдан и Дан Уjедињења. Соколи су омладину васпитавали на  примерима националних мученика и jунака. Савез Сокола Краљевине Југославиjе отворио jе почетком 1941. у згради Протокола на Теразиjама Музеj Народног jединства и Музеj Југословенског Соколства.

 

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

 

 

Напомене :

  1. Раф.П., „Нациjонални и социjални задатак Српског Сокола“, „Српски Соко“, бр. 5, 17.(30.) декембра 1909, Сремски Карловци, стр.91; „Око соколово“, Београд, април- маj 2005, бр. 21- 22, стр. 17;
  2. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 72, 73;
  3. „Југословенски соколски календар 1930”, у Љубљани 1929, стр. 80; Др. М. Драгић, „Соколство на прослави десетогодишњице  пробоjа Солунског фронта”, „Соко Душана Силног”, 1928, Год. IV, стр. 176;Милан  Р. Маjсторовић, „О поштовању умрлих предака“, „Око соколово“, бр.7 и 8, 1939, Београд, стр.85 ;
  4. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр.  77, 78, 79, 80, 81, 82, 87;
  5. „Како се развиjало соколство“, „Око соколово“, 1937, бр.7,  стр.126-156; „Прослава Церске битке, стр.104; „Прослава 550-годишњице Косовске битке“, стр.105, „Око соколово“, бр.7 и 8, 1939, Београд;
  6. Уредништво, „Подизање и откривање споменика на Космаjу”, „Ратни Поменик”, Београд, маjа 1939, бр. 1, стр. 15, 18;
  7. Уредништво,  „Ратни Поменик”, Београд, маjа 1939, бр. 1, стр. 20;
  8. „1. децембар 1938. г у Београду”, Око соколово, бр. 1, Београд, 1939, стр. 3-10;
  9. „Прослава боjа на Моjковцу”, „Ратни Поменик”, Београд, септембар 1940,  бр. 6, стр. 5; „Ратни Поменик”, Београд, септембар 1940,  бр. 6, стр. 1;
  10. 10.  „Милош Црњански поводом 115 година од рођења и 11 од смрти“, „Око Соколово“  Београд, децембар 2008, бр. 31-32, стр. 4; Бошко Станишић, „Милош Црњански, фудбалер и спортиста”, Београд 1995, стр. 175-176;
  11. 11.  Антун Гаудер, „У соколскоj нараштаjскоj школи”, „Братство”, Осиjек, 15 октобра 1939, бр. 10, стр. 208;
  12. 12.  ”Музеj народног jединства и Соколски музеj уредиће се у Крсмановићевоj згради на Теразиjама”, “Време”, 10.jануар 1941, Београд, стр.3 или „Соколски Гласник”, бр.50, Год. XI, Београд;
  13. 13.  Др. М. Ковачић, „Соколски музеj”, “Соколска Просвета”, Септембар 1932. Нови Сад;

 

Везане виjести:

Недељковић: Судбина сокола у Орашцу код Дубровника

Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уjедињење 1912 – 1918.

Сећања В. М. Вукмировића на борбе четника у Балканским ратовима

Саша Недељковић: Дубровачки Срби и Савез српских културних установа

Недељковић: Лист ,,Дубровник” о покушаjима похрваћења Срба католика и Буњеваца

Недељковић: Дубровачки Срби

Недељковић:Бокељи и Бока Которска у листу ,,Дубровник” од 1937. до 1941 године

Нова Југославиjа у Дубровнику

 

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top