Нови покушај омаловажавања јасеновачких жртава и ревитализације усташтва у Хрватској. Лицемерно и неморално полагање венаца Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац
ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА
ЛИЦЕМЕРЈЕ и фалсификовање хрватске историје кулминирало је ове године обележавањем пробоја јасеновачких логораша, што се све претворило у срамоту и указало на дубоке поделе у друштву. А да краја у овој тужној причи нема, доказ је завршни ударац јасеновачким жртвама, када су представници Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац крај Богдановићевог цвета положили венац на којем је био натпис „Страдалима логора Јасеновац од 1941. до 1951“!
А у овом друштву су управо ревизионисти, који истичу да је за време рата то био само радни логор, „место где су се изводиле позоришне представе и свирале оперете“, а да је Јасеновац постао логор смрти тек за време комуниста, после 1945. па до 1951. године. Да би ужас таквих тврдњи био гори, полагању венца, које је одобрила управница Спомен-подручја Наташа Јовичић, присуствовао је и хрватски министар културе Златко Хасанбеговић, онај исти који упорно оспорава значај антифашизма.
– У Јасеновцу је први пут положен венац свим страдалницима у логору од 1941. до 1951, а полагање венца је организовало удружење Хрватска национална платформа. Упркос првобитној забрани, ХНП је добио дозволу да положи венац који укључује и страдалнике након Другог светског рата – наглашавају у Друштву за истраживање троструког логора Јасеновац, друштву које прошла власт није желела ни да региструје.
Фалсификатори историје имају само један циљ, да покажу да усташе нису биле најгоре, већ да то место припада комунистима. Жртве Јасеновца, Срби, Јевреји, Роми једва да се и помињу, а када се већ морају споменути, онда се у први план ипак стављају комунистички „злочини“. Све то онда добије и званични оквир, јер власт не реагује, већ прећутно то и одобрава, а министар културе са тим друштвом одлази и на полагање венца.
Тако друштво које је промовисало релативизацију усташких злочина тврди да и београдски институт за водопривреду „Јарослав Черни“ носи име по инжењеру који је у Јасеновцу носио усташку капу. Књига „Јасеновачки логори – истраживања“ постаје „научни доказ“ да су злочине у том стратишту починили комунисти, а усташе су само биле део кулисе Другог светског рата, када су се у вихору сукоба толерисале и „мале неподопштине“.
У свему томе је најтужнија улога баш Наташе Јовичић, оне исте која је у прошлости добијала претње екстремних десничара, а Ефраим Зуроф је тврдио да није довољно едукативна у приказу стравичног аспекта усташког режима. У међувремену је каријера госпође Јовичић отишла у неколико праваца, па је постала и саветница хрватске председнице за Холокауст, да би дала дозволу за срамно полагање венца онима који Холокауст виде као измишљотину, а Јасеновац као место политичких обрачуна.
Није проблем ни Наташа Јовичић, ни то фамозно друштво. Проблем је власт која преко свега прелази и коју не дотичу ни критике америчког посебног изасланика за питање Холокауста Николаса Дина. И зато не чуди ништа, од опскурног филма о Јасеновцу насталог на фалсификату до званичног давања статуса друштву које је у првим редовима свега онога што је Дин осудио. Не само он, већ и цела антифашистичка европска јавност.
КО СУ ВУКИЋ И ЈУРИЧ?
ДРУШТВО тврди да је од 1945. до 1951. године кроз логор прошло 50.000 заробљених војника, „углавном Хрвата, а значајан је број био и убијен“. Наставак је то става из књиге „Јасеновачки логор – истраживања“, а међу ауторима је и Игор Вукић, секретар Друштва који је положио венац. Пратио га је новинар Марко Јурич, који је у једној телевизијској емисија позивао на линч Срба: „Чувајте се четника са Цвјетног трга“.
Аутор: Ј. Керблер
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести:
Срамна „службена комеморација” жртвама геноцида у Јасеновцу
Спорни вијенац у Јасеновцу: Убијенима од 1941. до 1951.
Видeo: Joвичић уз пoрицaтeљe устaшкoг гeнoцидa
Трећа комеморација у Јасеновцу