fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

На стратишту оптужио Србе и Јевреје

На стратишту злогласног комплекса усташког концентрационог логора Јасеновац јуче је у организацији хрватске државе одржана комеморација јасеновачким жртвама којој је присуствовао државни врх предвођен премијером Тихомиром Орешковићем и члановима владе у Загребу.

Порука Загребу: Млади са транспарентом у центру Београда
Порука Загребу: Млади са транспарентом у
центру Београда Фото: Тањуг

За разлику од претходних година, овога пута државну комеморацију су бојкотовали представници Срба, Јевреја и антифашистичких организација у знак протеста што се у Хрватској „релативизује и ревитализује усташтво“, уз прећутну сагласност или чак подстицај појединих државних званичника.

Један од таквих је и министар културе Златко Хасанбеговић, историчар који оспорава злочиначки карактер Независне државе Хрватске (НДХ), а који је у младости присуствовао проусташким скуповима и фотографисао се са њиховим ознакама. Контраверзни министар је такође присуствовао јучерашњој комеморацији, а новинарима је изјавио да не осећа никакву одговорност због тога што се ове године одржавају три одвојена скупа у знак сећања на жртве, Србе, Роме, Јевреје и антифашисте других националности. На питање новинара ко је крив што постоје три комеморације, Хасанбеговић је прозвао представнике Срба, Јевреја и антифашистичких организација.

– Одговорни су они који бојкотују службену државну комеморацију – одговорио је, а да није ни трепнуо због ове бесрамне замене теза.

Жртве се још броје

Према проценама, које је на основу првих ексхумација извршила државна Комисија ФНРЈ, а које је потврдио и Центар „Симон Визентал“, у комплексу логора Јасеновац је нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.
Према хрватским изворима, до сада се знају имена укупно 83.145 жртава. Од тога је 47.627 Срба, 16.173 Рома, 13.116 Јевреја, 4.255 Хрвата и 1.128 Бошњака. Међу страдалима било је више од 20.000 деце.

Поједини хрватски медији су констатовали да колона људи који су дошли да у спомен на 22. април 1945. и пробој логораша, одају почаст страдалим затвореницима никада није била мања. Од почетног затишја, протеклих дана се све више и међу хрватским интелектуалцима чују гласови противљења садашњем стању у друштву, у коме се величају усташе, минимизују жртве њиховог терора и негира геноцид почињен над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату.
Историчар Хрвоје Класић је тако целу ситуацију окарактерисао као „катастрофу за 21. век“.

– Водити расправе о томе треба ли зло назвати злом и треба ли казнити оне који то ревидирају, то је цивилизацијски суноврат. Не улазим у то зашто је неко одлучио да не иде у Јасеновац – то је врхунац процеса који траје 20 година. Не можемо се сада правити лудим. Почео је с давањем имена улицама усташким званичницима који су потписивали ратне законе, који су слали људе и у овај логор, али не само тај. Певале су се песме Максу Лубурићу, који је водио логор. Потписују се петиције за враћање поздрава „За дом спремни“ – изјавио је Класић.

Линта: Сабор да осуди геноцид

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта затражио је да хрватски Сабор усвоји декларацију о осуди геноцида НДХ над Србима, Јеврејима и Ромира. У писму хрватској председници Колинди Грабар-
Китаровић и другим високим хрватским званичницима се тражи да Влада Хрватске иницира да се на достојан начин обележе сва места страдања цивилних жртава рата и 3.000 срушених споменика, те да се измени стална музејска поставка у Спомен-подручју Јасеновац, јер приказује лажну слику онога што се стварно догодило у логору смрти. Затражено је и да се свим жртвама и потомцима исплати праведна новчана одшета, као и да се повуку уџбеници у којима се велича усташки покрет и шири говор мржње.

Подсетимо, представници јеврејских заједница у Хрватској одржали су комеморацију 15. априла којој су присуствовали и представници Српског народног већа (СНВ), али и бивши председник Хрватске Иво Јосиповић. СНВ је заједно са СПЦ поклонио жртвама још једном, 22. априла литургијом у православној цркви у Млаки, селу које је било један од делова концентрационог логора Јасеновац. Српски представници придружиће се и комеморацији коју у недељу организује Савез антифашистичких бораца и антифашиста у Хрватској.

Јуче је и у Србији обележен Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Церемонија обележавања је уприличена код споменика Жртвама геноцида у Другом светском рату који се налази у оквиру комплекса некадашњег нацистичког логора смрти Старо сајмиште. За Дан сећања изабран је 22. април када је 1945. године дошло до пробоја логора у Јасеновцу и када се од 1.075 логораша слободе докопало свега њих 127.

– Историјски извори указују да је Јасеновац могао бити раније ослобођен, али да то није било у интересу усташа и елитних комуниста, који су имали пројекат масовног уништења Срба – сматра члан Одбора за Јасеновац Светог архијерејског синода СПЦ Милојко Будимир.

Писмо логорашице

Од службене комеморације одустала је и Пава Молнар, једна од малобројних преживелих логорашица. Она је прво повукла свој говор који је на молбу директорке Спомен-подручја Јасеновац написала и који је требало да буде прочитан на комеморацији.
Ипак, њено писмо је прочитано, а 95. годишња старица, иначе Хрватица, накнадно је изјавила да „нема ништа против“, а да је првобитно одустала од читање јер „није било онако како је требало бити, како је некад било“.

Према његовим речима, постоје многи неотворени архиви, који сведоче о томе да су кључни људи партизанског покрета знали за масовна страдања у Јасеновцу.

– Срби не треба само да пребацују Хрватима што игноришу српске жртве већ и да окриве себе што због разних идеолошких и других странпутица на којима су били нису изградили меморијални центар посвећен жртвама, на начин на који су то урадили Јевреји – каже Будимир.

Он сматра да Срби треба да инсистирају да је над њиховим народом почињен геноцид.

– А не да почнемо да прихватамо да смо геноцидни, што нам неки желе наметнути. Српски народ је нестао из Хрватске, а данас се систематски уништавају и његове материјалне заоставштине и топоними – закључује овај бивши кустос и директор Музеја Книнске крајине у Книну.

Извор: Вести онлине

 

Везане вијести:

У Јасеновцу много мање присутних него раније

Ево зашто је најстарија логорашица из Хрватске одустала од говора у Јасеновцу

Линта: У Загребу нема политичке воље да се казне злочини над Србима

Положени вијенци на платоу спомен-подручја Доња Градина (ФОТО)

У Млаки код Јасеновца литургија за страдале логораше

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: