На подручјима данашње Хрватске и БиХ извршен је геноцид

Хрватска Влада донијела је одлуку о истраживању, ексхумацијама и уређењу гробишта из Другог свјетског рата, а мјеста страдања српског народа стављена су у исти ранг са другим мјестима страдања домобрана и усташа, наводи предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Ј. Басташић

Приредио : Миломир САВИЋ

Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Ј. Басташић истиче да страдање српског народа у вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ не само на подручју Хрватске, већ БиХ и Срема, има све елементе геноцида.

„То су у својим иступима потврдили и неки од највиших хрватских званичника, као што је бивши хрватски предсједник Иво Јосиповић“, наводи Басташић за Срну поводом обиљежавања 75 година од злочина у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг 1941. године.

Басташић напомиње да, иако данашња Хрватска оспорава да је правни сљедбеник НДХ, није могуће да за злочин нико није одговоран, ако је познато да се тај злочин десио и да се тијела жртава налазе на подручју које покрива данас Република Хрватска.

„Геноцид се десио и, кад-тад, пошто тај злочин не застаријева, то питање ће се морати ставити на дневни ред“, поручује Басташић.

Говорећи о историјском контексту страдања Срба у комплексу логора смрти Госпић-Јадовно-Паг 1941. године, Басташић прецизира да је у овом комплексу логора за само 132 дана убијено укупно 40.000 људи, од чега 38.000 Срба.

Басташић наглашава да је историчар Ђуро Затезало у свом двотомном дјелу „Јадовно“, поред седам сабирних логора на подручју комплекса логора Госпић-Јадовно-Паг евидентирао и 32 крашке јаме на подручју Личког поља и Велебита у које су бацане жртве.

Он подсјећа да је прије неколико година хрватска Влада донијела одлуку о истраживању, ексхумацијама и уређењу гробишта из Другог свјетског рата, а којом су мјеста страдања српског народа изједначена са свим другим мјестима страдања Хрватске војске, коју су чинили домобрани и усташе.

Према његовим ријечима, недавно је тим поводом ексхумирано 2.000 тијела Хрвата која су уредно сахрањена уз спомен-обиљежја са музејом, али до данас није познато да су негдје ексхумиране јаме у које су бацани Срби и Јевреји.

Басташић каже да из тог разлога постоји оправдана потреба да се институције Републике Србије и Републике Српске укључе и успоставе контакте са Владом Хрватске да би се ексхумирале кости српских жртава, о чему нема никаквих информација.

Он подсјећа да је Удружење током протеклих седам година у више наврата апеловало да се ексхумирају јаме које је евидентирао историчар Затезало, али да, упркос томе, нема никаквог одговора од хрватских власти нити од политичких представника Срба у Хрватској.

„Не можемо да прихватимо да јаме наших страдалих мученика буду гробови, јер оне то нису. Срби своје мртве сахрањују и обилазе.

Ми сваке године над отвореним гротлима јама на Велебиту служимо парастос за покој душа наших пострадалих, а вољели бисмо да то буде у некој крипти у кругу неког од храмова Српске православне цркве на подручју Хрватске“, наглашава Басташић.

Када је ријеч о овогодишњем, седмом, обиљежавању Дана сјећања на Јадовно 1941. године, Басташић истиче да је од 2013. године тај дан увршћен у календар значајних историјских догађаја Републике Српске, уз подршку Владе Републике Српске.

„Очекујемо да ће ове, као и прошлих година, званичници највиших институција Републике Српске заједно са нама бити на Јадовну и Велебиту“, каже Басташић за Срну.

Он наводи да ће ове године, са благословом епископа горњокарловачког Герасима, од 1. до 2. јула бити обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941-2016“.

Молитвено Сабрање почиње у петак 1. јула у поподневним часовима окупљањем код Храма Ваведења Пресвете Богородице у Плашком, док ће исто вече бити одржано предавање на једну од тема везаних за страдање Срба у комплексу логора смрти Госпић-Јадовно-Паг.

Басташић додаје, да ће у суботу, 2. јула над Шарановом јамом на Велебиту у 10.00 часова бити служен парастос за 38.010 православних Срба, побијених у комплексу логора НДХ, Госпић-Јадовно-Паг.

Након парастоса из мјеста Брушане кренуће литија мученичком стазом Светог Саве Горњокарловачког до Катине јаме, гдје је бачено његово измучено тијело љета 1941. године, гдје ће бити постављен часни крст и служен парастос.

Басташић је рекао да ће затим бити служен кратки помен жртвама у селу Ступачиново, гдје је у љето 1941. године постојао истоимени сабирни логор, у чијој близини се налази пет јама, док је по повратку за учеснике сабрања предвиђен обилазак Меморијалног центра „Никола Тесла“ у Смиљану.

Због ограниченог броја мјеста за смјештај, ноћење у Плашком и Јосипдолу за учеснике сабрања организован је бесплатан превоз са по једним аутобусом из Београда и Бањалуке. Сви они који у петак 1. јула намјеравају доћи у Плашки властитим превозом треба да сами обезбиједе смјештај.

Басташић је позвао заинтересоване за пут са подручја Бањалуке, Приједора и Новог Града да се јаве на телефон Удружења „Јадовно 1941.“ у Српској 051 333 588 или 051 333 500 или путем електронске поште: udruzenje@jadovno.com.

Заинтересовани са подручја Србије треба да се јаве Милораду Милошевићу, предсједнику Уружења „Јадовно 1941.“ у Србији на телефон 00381 65 3181 375 или путем електронске поште: milorad.milosevic@jadovno.com.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Душан Ј. Басташић: Треба нам ново Начертаније | Јадовно 1941.

Душан Басташић – И Слана је Јадовно | Јадовно 1941.