НА БОЖИЋ 72 ГОДИНЕ ОД СМРТИ ВЕЛИКОГ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ

Никола Тесла 

БЕОГРАД /СРНА/ – На Божић, 7. jануара, навршаваjу се 72 године од смрти великог српског и свjетског научника Николе Тесле, jедног од наjвећих умова 20. виjека, чиjи су изуми измиjенили слику свиjета и увели га у трећи милениjум. 

Тесла jе наjвећи броj проналазака остварио у САД, чиjи jе грађанин био готово 60 година.

Преминуо jе на Божић 1943. године у Хотелу „Њуjоркер“ на Менхетну, у соби броj 3.327 на 33. спрату. Умро jе у сну у 87. години живота.

Виjест jе обишла свиjет тек два дана касниjе, када jе у хотелскоj соби, у коjоj jе живио као самац, пронађено његово тиjело.

Урна са Теслиним пепелом похрањена jе наjприjе на гробљу у Њуjорку, а пренесена у Београд 1951. године и отада се чува у Музеjу Николе Тесле у Крунскоj улици.

Да ниjе било Тесле не би било мобилне телефониjе и интернета, планетарне електронске мреже, управљања на даљину, радиjа и телевизиjе, хеликоптера и фонтана, али и кућних апарата, тешких машина и турбина коjе производе струjу.

Званично jе имао око 300 регистрованих патената у 26 земаља, а приjе сто година смислио jе планетарну размjену енергиjе и повезивање људи.

Никола Тесла рођен jе 10. jула 1856. у Смиљану, у Лици, тада Воjна граница /Воjна краjина/ у склопу Аустриjе, на подручjу данашње Хрватске.

Рођен jе у породици Милутина Тесле, свештеника Српске православне цркве тадашње Карловачке митрополиjе, и Георгине Ђуке, рођене Мандић, такође из српске свештеничке породице.

Тесла jе започео школовање у родном Смиљану, наставио у Госпићу, Раковцу код Карловца, студирао jе у Грацу и Прагу, али студиjе никада ниjе привео краjу.

Приjе САД, радио jе у Марибору, Пешти, Стразбуру и Паризу. Европу jе напустио 1884. године у нади да ће му у Њуjорку, тада чувени проналазач и индустриjалац Томас Алва Едисон, за чиjу фирму jе радио jош у Паризу, помоћи да реализуjе техничке иновациjе.

Године 1885. у Њуjорку jе основао компаниjу „Тесла“ када jе и започео израду првих модела предвиђених за коришћење наизмjеничне струjе – иновациjе коjа jе преобразила свиjет.

Едисон jе био велики противник Теслиног изума, због чињенице да уложио велики капитал у jедносмjерну струjу.

Тесла jе пронашао и обртно магнетно поље, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце и патентирао више изума на коjима се заснива савремена електротехника.

У Европу jе Тесла одлазио само у два наврата – 1889. и 1892. године – и оба пута боравио jе у родноj Лици. Тако jе 1892. стигао у Госпић, гдjе jе тада живела његова тешко обољела маjка, коjа jе у његовом присуству и умрла, 16. априла.

Мjесец и по дана потом, на позив делегациjе општине града Београда и Инжењерског удружења, допутовао jе у посjету Београду, односно Краљевини Србиjи.

Поводом сто година његовог рођења, 1956. године jединица за мjерење високог напона добила jе Теслино име, коjим jе названа и jединица jачине магнетног поља.

Архивска грађа из Теслине заоставштине 2003. године уписана jе у регистар Унеска „Памћење свиjета“.

Међународни аеродром у Београду носи име „Никола Тесла“, а његовим именом названи су Електротехнички институт у Београду, коjи jе основан 1936. године, средња техничка школа, библиотека Универзитета у Нишу и двиjе термоелектране у Србиjи.

У Београду су споменици Тесли постављени испред зграде Техничких факултета на Булеверу краља Александра те на аеродрому „Никола Тесла“.

Тесла има споменик у Ужицу, код jедне од наjстариjих хидроелектрана на свиjету – Ђетиње, као и у кругу бивше творнице сиjалица Панчеву…

У САД су до сада подигнута четири споменика Николи Тесли – на Ниjагариним водопадима, у Њуjорку на Менхетну, у порти српске цркве Светог Саве испред лабораториjе у Шорхему у Њуjорку, коjу jе открио српски предсjедник Томислав Николић, као и у Силиконскоj долини у самом центру града Пало Алто.

Приредила: Весна ШУРБАТ

Извор: 

Везане виjести:

Нова хрватска подвала: Никола Тесла jе Влах! – Jadovno 1941.

Никола Тесла у крилу Православља – Jadovno 1941.

Будућност припада Тесли – Jadovno 1941.