Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Мујановић и сам учествовао у убијању српских логораша у Храсници

Датум објаве: среда, 1 августа, 2018
Величина слова: A- A+

Хусеин Мујановић звани Хусо, који је ухапшен у Србији због ратних злочина против српских цивила у Храсници и Соколовић колонији, био је управник логора у Храсници, за чије вријеме је убијено и свирепо мучено највише српских логораша, у чему је и сам учествовао.

Логор

У књизи “Злочини у Храсници” аутора Данила Џелетовића, који је за вријеме рата у БиХ био инспектор Министарства унутрашњих послова Републике Српске за ратне злочине почињене над Србима, наводи се да је постојао “Хусов кабинет”, те да о мучењима убијањима логораша и силовањима Српкиња постоји више аутентичних свједочења преживјелих логораша и грађана.

Мујановић није само одобравао или наређивао свирепо мучење и окрутно убијање храсничких логораша, већ је и сам, као управник храсничког логора смрти, у томе и учествовао.

“Скоро сваку ноћ су појединци или групице одвођени из ћелија у атомско склониште или у неку другу просторију, гдје су подвргавани најокрутнијем мучењу и свакојаком злостављању и понижавању”, пише у књизи.

Зна се да је само у току његовог управљања храсничким логором из ћелија изнесено 10 тијела логораша, који су најчешће убијени батинањем, и то између 15. јула и 5. августа 1992. године.

У том периоду убијени су Витомир Васовић, Алекса Странпут, Радомир Драшковић, Борко Стојановић, Радован Гузина, Гојко Стјепановић, Секула Мандић, Јовица Михајловић, Радомир Милутиновић и Достимир Николић.

Више преживјелих логораша је изјавило “да је управник Хусо са командиром страже Сенадом Гаџом и стражарима Заимом Лаличићем и другима” учествовао у убиствима Радована Гузине, Јовице Михајловића и Борка Стојановића, као и у окрутним тучама преживјелих логораша професора Бранка Ковачевића, Мирка Вуковића, Николе Ђумића и многих других.

Мујановић је са својим стражарима често ноћу приређивао пијанке у својој канцеларији, а затим су пијани упадали у ћелије међу логораше, које су насумице и без реда немилосрдно тукли.

Понекад су у његову канцеларију доводили поједине ухапшене жене, које су у тако пијаном стању сексуално злостављали, а неке и силовали.

Повремено су ту приводили и неке дјевојке из насеља које су силовали, а затим их пуштали кућама уз пријетње да не смију никоме говорити шта им се дешавало у “Хусовом кабинету”.

Да се не би открили најсвирепији злочини над српским цивилима и заробљеним припадницима Војске Републике Српске, као што су окрутна убиства, мучења и батинања логораша, силовања жена и други облици нечовјечног поступања, главни шефови муслиманске војне и цивилне власти у илиџанским насељима Храсница и Соколовић колонија, међу којима Мујановић, у првој години рата четири пута су мијењали локацију логора, кријући га од Међународног комитета Црвеног крста, Унпрофора и свјетске јавности.

Прве ухапшенике су затварали у неке приватне радње и разне подруме, у контејнере Енвера Хоџића званог Енкер, у подруме Дома културе у Храсници, гдје су их везивали за радијаторе.

Главни центри, односно логорски објекти, у почетку су се налазили у свлачионицама за спортисте Рукометног клуба “Фамос” на “Фамосовом” игралишту и у Основној школи /ОШ/ “Алекса Шантић”, гдје су простори испод степеништа претворени у имровизоване ћелије, у којима су у скученом простору без отвора и свјетла заједно боравили ухапшени мушкарци и жене.

Главни шеф и оснивач тих првих храсничких затвора био је тадашњи командир Војне полиције Четврте моторизоване бригаде такозване Армије БиХ Амир Шабовић, а његов помоћник за затворске послове био је управо Хусеин Мујановић звани Хусо, који је од Шабовића и преузео послове управника храсничког логора.

Хусо, како је био познат логорашима, дошао је на дужност управника храсничког логора на мјесто Амира Шабовића, у вријеме пребацивања логораша у затвор “Гараже”, средином јула 1992. године.

На тој дужности је остао до краја септембра те године када га је замијенио Расим Окерић, професор из Гацка.

У ОШ “Алекса Шантић” фискултурна сала у приземљу била је “адаптирана” за мучилиште ухапшених Срба, па се тако на плафону ове сале налазила греда са које је висио конопац, за којег су везивали логораше и тукли их у висећем положају.

Осим конопца, висио је и један мањи џак напуњем оловим, а около су стајале разне гвоздене шипке, полуге, ноге од столица, комади дебелог кабла од струје и други предмети, којима су логорски стражари и припадници Војне полиције тукли привезане логораше.

Тако је на окрутан начин пребијен логораш Обрад Миловић, кога су стражари Сенад и Рамиз Гаџо на веома окрутан начин тукли у висећем положају, све док није пао у кому, а затим су га поливали водом, враћали у свијест и поново тукли. Тако су му пребили десну ногу и домали прст на десној руци.

О свирепом мучењу, бездушном и окрутном поступању и понижавању човјека и његовог достојанства, које су чинили логорски стражари Сенад и Рамиз Гаџо и њихови шефови и суоснивачи храсничког логора Амир Шабовић, Хусеин Мујановић и други у ОШ “Алекса Шантић” у Храсници, постоји више аутентичних свједочења преживјелих логораша и грађана.

Хусеин Мујановић син Салиха, рођен 21. септембра 1959. године у селу Костићи, општина Бијело Поље, у Црној Гори, по занимању правник, пријавио је у тадашњу полицијску управу Илиџа 12. новембра 1991. године стално мјесто боравка у општини Илиџа, у Храсници, Стари друм број 63.

Аутор књиге “Злочини у Храсници” Данило Н. Џелетовић рођен је 1931. године у Чепелици, код Билеће. Дипломирао је на Одсјеку за историју Филозофског факултета у Сарајеву. Прије рата је био начелник једног одјељења у СУП тадашње СР БиХ.

У току и послије грађанског рата у БиХ објавио је више наслова у дневној и недјељној штампи Републике Српске и СР Југославије о ратним злочинима и злочинима геноцида над српским живљем на подручју општина Хаџићи, Трново и Горажде.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Притвор за Хусеина Мујановића, ратног управника логора у Храсници

Заборављени геноцид: Током рата у Сарајеву је убијено најмање 8.255 Срба




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top