Мржња због страха

Када би питали просечног Немца зна ли колико је Јевреја убијено у холокаусту, а да се добије одговор око 600.000, шта би то говорило о политичкој култури Немачке? Одговора на ово питање нема, јер у Немачкој је развијена свест о злочинима њихових најближих предака. Оно што је претходило тим злочинима је Хитлерово распламсавање страсти да би се у немачком народу осетио страх од непријатеља – Јевреја и Рома, што је трајало читаву деценију пре II светског рата. То је, дакле, био узрок. Кривица је у политици и те се политике Немачка одрекла, јер је за свој нацизам била кажњена.

Шта говори о политичкој култури Хрватске када просечан Хрват каже да је убијено 60.000 Срба у Јасеновцу? Ако неко на такве одговоре и обраћа пажњу, нема значајнијег утицаја на однос Хрвата према жртвама и националној свести, напротив. Такви су одговори, за разлику у Немачкој, најчешћи. Свест о злочинима најближих предака није развијена, за разлику од Немачке, јер хрватски фашизам никада није био кажњен. Ту је простор нешто комплекснији, не само у домену политичке културе.

У послератној Немачкој нико није причао чак ни вицеве о Јеврејима, јер се Немачка огрешила о јеврејски етнос. То у својој књизи тврди немачки нобеловац Хајнрих Бел. Има ли ико ко тврди да се Хрватска огрешила о српски етнос. Нема.

У Хрватској повици „убиј, убиј Србина“, памфлети „Србе на врбе“ и друге маштарије трају деценијама с тим да је у Титово време терминологија мржње била мање пригушена, а више измењена. Уместо „убиј, убиј Србина“ на фудбалским стадионима се чуло „Цигани, Цигани“ што је хрватски синоним за Србе, па је имало исти коначан значај. Ко у данашњој Хрватској распламсава страсти да би хрватски народ осетио страх од Срба? Нико. Страх од Срба постоји све док траје мржња. И колико ће још дуго да траје?

Корени мржње као узроку злочинима сежу дубље у прошлост – од политике Анте Старчевића. Ево шта је отац домовине говорио за Србе: „Нијесмо могли никако направити метлу да пометемо то туђинско смеће“ (стр. 55)…“Славосерби су сметје народа, верста људих, које ће сватко, ако се неда више купити и за здјелу крумпирах, људих које имати сватко би се стидио … људих који су по својој сужањској нарави проти свему што је добро, славно, величанствено“ … „Док не буде из народа изтребљена, спаса неима“ (Неколике успомене, Дјела Дра Анте Старчевића, Књига III, Загреб 1894, стр. 342).

Србин може да воли хрватску домовину, а како и оца који му ради о глави намењујући му истребљење?

Дакле, ево заметка када су Срби постали реметилачки фактор за Хрватску. Хрватска је метла од тада почела да ради и ради још и данас. Први сметлар независне државе Хрватске у 20. веку Анте Павелић никада није дигао руку на себе због нацистичке идеологије као што су урадили Хитлер и Гебелс, нити је икада линчован од властитог народа као што је био Мусолини. Није чак у властитом народу био изведен на суд правде, већ, напротив, годинама му се уз благослов власти одржава миса у базилици срца Исусова у Загребу. Замислите мису задушницу Хитлеру у Немачкој.

Хрватска је данас независна, Срби су пре II светског рата чинили 25% становништва у Хрватској, после рата 12%. У последње три деценије или су побијени, или протерани или прешли у католике тако да је остало не више од 4% који се изјашњавају Србима, па зашто онда мржња још траје…и траје…!?

Зашто и страх траје!?

Мањи је проблем у свести више у савести, а проблем савести решава црква.

Аутор: Саша Јовичић Екс

Извор: Српски народни форум

Везане вијести: