МРТВЕ РОМЕ УСТАШЕ БРОЈАЛЕ НА ВАГОНЕ: Не зна се тачан број убијених у Јасеновцу јер није вођен списак

О страдању Рома на тлу НДХ данас се зна још мање него о страдању Срба или Јевреја. Бројке су одокативне и крећу се од неколико стотина до чак 80.000.

У рукама немачког председника Франк-Валтера Штајнмајера, у Берлину, недавно се нашла књига на енглеском „Страдање Рома у Јасеновцу“ проф. др Драгољуба Ацковића, члана Међународне комисије за истину о Јасеновцу и народног посланика. Ацковић је књигу уручио Штајнмајеру на обележавању десетогодишњице од подизања споменика Ромима и Синтима, страдалим у Другом светском рату.

Крај споменика у близини Бранденбуршких врата, у Берлину, била је постављена и изложба са портретима и биографијама шесторо Рома, који су прошли кроз различите логоре, а међу њима и Ацковићевог оца Бранислава, логораша са београдског Старог сајмишта, али и Зонија Мајца, који је жив, а својевремено је био заморче у експериментима др Менгелеа у Аушвицу.

Ацковић спрема нову књигу о Ромима који су прошли кроз јасеновачки систем логора, за коју ће му, како каже, предговор написати историчар др Гидеон Грајф.

– Нема тачних бројки колико је Рома страдало у Јасеновцу, али поједине процене показују да их је било од 60.000 до 80.000 – каже Ацковић.

– Ове бројке су логичне ако знамо да је на попису 1931. године једно од питања било „који вам је матерњи језик“ и да се само у дринској бановини 14.700 људи изјаснило да говори „цигански“. А познато је да се тако изјашњавао тек сваки четврти Ром. Сви у НДХ су убијени. Године 1948. званично је у Хрватској било само 408 Рома!

У Срему је, како каже, било чак 10.000 ромских жртава. Велики део доказа налази се у исказима сведока за припрему суђења Андрији Артуковићу 1952. године, и гро тих докумената до данас није објављен. Мештани су сведочили да је из појединих села одвођено 200-500 људи одједном, и прогутао би их мрак. Познати су записници после чувеног похода Виктора Томића, на којима за поједина места пише „Више нема Цигана“.

Ацковић каже и да се у Гази Хусрев-беговој библиотеци, преко пута џамије у Сарајеву, налази попис муслиманских Рома из БиХ из 1939, са око 40.000 имена и презимена. И они су страдали.

– У јасеновачком систему логора Роми нису уписивани у књиге или је само уписивана глава породице – објашњава наш саговорник. – Није тачно, као што неки тврде, да су убијани само 1942. већ током целог рата. У Уштицама (у некадашњем „циганском логору“ у Јасеновцу) усмрћено је 16.400, а у Доњој Градини око 60.000, иако на споменику пише 40.000. Многи су убијени још у возовима. Наилазио сам на усташке забележбе „данас прошло шест вагона Цигана“. Жртве су мерили вагонима! Слали су их преко Уне и Саве и терали Роме да убијају Роме.

У Недићевој Србији је усмрћено најмање 12.000-13.000, највише у београдским Топовским шупама, на Бањици, Сајмишту, у нишком Црвеном крсту и у Араповој долини, у Лесковцу.

– Не зна се тачан број оних који су прошли кроз логоре, јер су се многи уписивали као „Срби циганског порекла“. Истраживачи кажу да је само кроз нишки логор Црвени крст прошло око 1.200, а процене иду до чак 6.000. У логору на Бањици је уписано тек неколико стотина. Далеко већи злочин од убијања је заборављање убијања – каже Ацковић.

Др Данијел Војак, виши научни сарадник на загребачком институту „Иво Пилар“, објашњава да је усташки режим у НДХ готово потпуно уништио ромску заједницу, а највећа места страдања била су Јасеновац, Уштице и Градина.

– Тачан број страдалих се не зна из више разлога – каже др Војак.

– Један је тај што су усташке логорске власти водиле одређену документацију, али често без имена и презимена, већ само по сточним вагонима, у којима су Роми довожени у логор. Уписали би да је вагон са „Циганима из тог и тог места ушао“ и они би убрзо били убијени. Највећи број је стигао од 19. маја 1942. до краја лета те године.

Према речима нашег саговорника, жене и деца су први убијани јер нису могли да обављају тешке послове, док би мушкарци били коришћени као радна снага или слати у радне логоре у Немачку.

Осим непотпуне документације и она која је вођена, крајем рата је спаљена, када су усташе уклањале трагове злочина. Не зна се ни колико их је тачно живело у НДХ, будући да је попис требало да се одржи у априлу 1941, кад је почео рат. Многи Роми се, међутим, нису тако идентификовали, већ су због дискриминације сакривали идентитет. У неким селима су тако и преживели, јер су мештани потврдили да нису Роми.

Ревизионисти у Хрватској тврде да су ромске жртве биле минималне и, између осталог, позивају се на муслиманске „беле Цигане“, који су живели у већим босанским градовима, а које су муслимански интелектуалци спасли у почетку депортација.

– Ревизионисти узимају тај пример да докажу да Роми нису страдали, што није тачно, јер су и „бели Цигани“ исто тако прогоњени и убијани, посебно 1942. – каже Војак, и додаје да су његове процене на основу до сада прикупљених података да је до 30.000 Рома убијено у логорима НДХ.

У Војводини је прогон био велики, али је доста њих преживело пошто су били интегрисани и штитило их је локално становништво.

– У социјалистичкој Југославији Роми су били национална мањина само у Македонији, Црној Гори и БиХ. У Хрватској су први пут признати као мањина тек 2002. године, међутим и данас постоји дискриминација – каже др Војак.

АПСУРДАН СЛУЧАЈ СТРАДАЊА

НАЈАПСУРДНИЈИ случај страдања Рома на тлу НДХ је онај код села Драшковец, 30. марта 1945. Велика група бивших логораша, Бајаша, односно Бањаша (пореклом из Румуније), под пратњом немачких и мађарских чувара стигла је из Мађарске и Которибе и застала у Драшковцу да се одмори. Упалили су ватре, које су спазили савезнички пилоти и засули их бомбама. Погинуло је десеторо, међу којима и деца, а на десетине је рањено. Данас је ово место обележено спомеником.

Извор: НОВОСТИ