MONOGRAFIJA O SRPSKIM ŽRTVAMA SREBRENICE

Naša nova monografija, Srpske žrtve Srebrenice, koju čitaocima dostavljamo u elektronskom obliku ali koja će uskoro izaći iz štampe, izuzetna je po mnogo čemu. To je prva ozbiljna i sistematska studija o srpskim civilnim žrtvama u skladu sa Ženevskom konvencijom na području Srebrenice za vreme rata između 1992. i 1995. Ta činjenica dovoljna je sama po sebi da izazove niz pitanja. Jedno je od njih, kako je tako važna oblast istraživanja mogla ostati zapostavljena toliko dugo?  

Pored namere da se ipak počne sa prikupljanjem i sređivanjem građe pre nego što zapisi i arhive propadnu, a preživeli svedoci promene svetom, kao poseban podsticaj za ovaj rad delovale su osione i neprofesionalne izjave bivšeg tužioca Suda BiH Dejvida Švendimana i bivšeg ambasadora SAD u Bosni i Hercegovini, Čarlsa Ingliša. Okosnica njihovih stavova svodi se na konstataciju da su i brojčano i kvalitativno srpske žrtve – drugog reda i ako neko to ne prihvata to dvoje uglednika sa njime nemaju o čemu da razgovaraju. Mi se Švendimenu i Inglišu zahvaljujemo što su svetu pokazali svoje znanje i kulturu, ali ovom monografijom mi javni razgovor na tu temu pokrećemo i nastavićemo ga, sa ili bez njih.

Tema je potresna i evocira najtamnije stranice istorije. Ali ko traži emocije, ovde ih neće naći. Naš cilj je bio da o tim događajima izložimo činjenice do kojih smo došli a ne da uskovitlavamo osećanja, a osvetničko raspoloženje – najmanje. Cilj nam takođe nije bio da zločinačke oblike ponašanja koji se na stranicama ove monografije ispoljavaju vežemo za bilo koju konfesiju ili etničku zajednicu. Razumni ljudi će činjenice koje se ovde iznose znati da pretoče u odgovarajuće stavove i vidove političke akcije.

Osnovna šema ove monografije je opis napada na pojedina srpska sela na širem području Srebrenice, ali ni važniji incidenti u kojima je stradalo po nekoliko osoba nisu izostavljeni. U okviru tih opisa navodi se kako su pojedine žrtve stradale i kako su uništavani temelji održivog života zajednice kojoj su pripadali. U pozadini ove slike lebdi poznata pravna formulacija Haškog tribunala o „sistematskim i rasprostranjenim napadima“ na nezaštićene ljudske skupine. Teško je prisetiti se, iz bogate jurisprudencije ove eminentne pravne ustanove, jednog primera korišćenja te formulacije za krivično gonjenje nekog zato što su mu meta ovakvih napada bili pripadnici srpske zajednice. Ali, bez obzira na to, nas ništa ne sprečava da na istoj osnovi sastavimo moralnu optužnicu, i ovom monografijom upravo to činimo.

U sklopu ove monografije donosimo dva priloga od posebnog značaja. Za svaku od do sada identifikovanih 705 srpskih žrtava na našoj internet prezentaciji postavili smo lični karton sa svim za sada poznatim pojedinostima.^[1]
Radi uštede prostora u ovoj knjizi, pored  imena i prezimena, objavljujemo samo najosnovnije podatke za svakog pojedinca.

Drugi važan prilog je izbor karakterističnih izjava žrtava iz srebreničkog okruga za vreme Drugog svetskog rata datih Komesarijatu za  izbeglice u Beogradu. Taj prilog upečatljivo ilustruje kontinuitet zločina na tom području. Treba li da se taj ciklus ponovi po treći put da bi najzad  bile preduzete efektivne mere da se još jedna repriza tih grozota ne dozvoli više nikada? 

Istorijski projekat Srebrenica se nada da će ovo delo poslužiti kao doprinos utvrđivanju istine na jednom od etnički najtrusnijih područja Bosne i Hercegovine.

Ohrabrujemo čitaoce da elektronsku verziju ove knjige podele sa prijateljima i poznanicima svih nacionalnosti i veroispovesti širom sveta.

SREBRENICA: ZVANIČNA PRIČA NA „APARATIMA ZA VJEŠTAČKO DISANjE“

Srebrenica falsifikovanje istorije

Dama u crnim čizmama i zaslužena kazna za „negiranje genocida“