MOM DEDI NIKOLI

Došla sam ti, Liko, stojim na dedovini. Prepoznaješ li me, zemljo?

Došla sam ti, Liko, da l’ sam domaćin ili gost – ti kaži.. Na tvojoj zemlji su živeli i u tvojoj zemlji su sahranjivani svi moji preci vekovima… nisu te ostavili, a ja stigoh posle četiri decenije – ko sam, znaš li… na ognjištu moga dede pitam se prepoznaje li me zemlja i duše mojih najbližih… kome nepravdu da kažem, sa kim bol i radost da podelim… nema odgovora na hladnom jutru, kome da zavapim? 

Božija je volja, prihvatam je, ranjena sam, ali sam zahvalna što sam odavde ponikla… 

Došla sam ti, Liko, stojim na dedovini. Prepoznajes li me, zemljo?

Jedino tebi mogu reći, ti ne znaš za podele, a vekovima te dele. 

Kako se to deli zemlja, kamen, nebo… ovde su se rađali i umirali svi moji preci, ova zemlja je od njihovih kostiju, od njihove ljubavi satkana, ovo drveće pamti ruke moga dede, on ga je u zemlju zasadio… 

Više ne sanjam dedovinu, stigla sam ti, Liko, prepoznaješ li me? Da l’ sam domaćin ili gost? 

Zagrli me, svi moji su u tvojoj zemlji, hvala ti što ih čuvaš…hvala Bogu za njihove duše mučenika i hvala što na ovoj zemlji
stojeći u svemu razrušenom verujem, najteže je kada se duša sruši…nemam suza, okamenjena na dedovini, sama nikad samija stojim zahvalna Bogu što dodirujem zemlju gde su se rađali i umirali i živeli od tebe i za tebe Bogu se moleći svi moji preci… 

Što ćutiš, nebo, stigla sam nema toplo povijenog dlana moje bake… Nema ni pogleda ni reči, a sve je već davno rečeno… Znam, zemljo, da me grliš majčinski… od tebe ljubav osećam i zahvalna sam ti što si iznedrila i othranila moje pretke… od tebe ništa ne tražim, samo bih da mi kažeš.. je
l’ ti bilo lepše kada se na ovoj zemlji čuo smeh, plač, radost i život ili sada sama kao i ja tihuješ, boluješ i sećaš se života… 

Sve je tako mirno, pažljivo sam i ja koračala da te ne povredim… Dugo si sama, neću ti mir narušiti, došla sam da te pomilujem, da i moje dodire upoznaš… Čuvaj i one što su te oteli, zaboravili su da će i oni umreti, pa kako će u otetom spokojno vekovati… 

Zasadi moj brate novo drveće, šta smo drugo zemlji mogli doneti, neka rađa i neka pamti…

Olivera Šekularac

Izvor: Književna nagrada Miodrag Borisavljević za 2013. godinu dodeljena Oliveri Šekularac iz Prigrevice

Vezane vijesti:

Dobitnik književne nagrade – Olivera Šekularac

Soba uspomena na Liku i Baniju

Ličko ognjište