Молитвени помен закланих на жртвеном пољу Косову

Бесjеда Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохиjа коjу je изговорио на Светоj Заупокоjеноj Литургиjи и парастосу пострадалима за вjеру и отачаство на Косову и Метохиjи од 1912. године до наших дана, у Цркви Светог Ђopђa под Горицом, 16. jануара 2015. године, на дан посjете терористе Хашима Тачиjа Црноj Гори.

Отпjевасмо, драга браћо и сестре, између осталих дивних пjесама, коjе се пjеваjу за покоj оних коjи су преминули из овог пролазног живота у онаj вjечни, и ону пjесму: „Светитељи Твоjи, Господе, коjи су проповиjедали Јагње Божjе, заклани били као jагањци, они уђоше у Живот вjечни. Свети мученици молите се Господу за опроштаj гриjехова наших“. A приjе ове пjесме служисмо Свету Литургиjу Божjу и приниjесмо дарове, хљеб и вино, преображене и претворене у Тиjело и Крв Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, Коjи je Себе принио као Јагње за живот и за спасење свиjета. У том контексту, Црква Божjа на Светим Литургиjама помиње све и сва од настанка свиjета. Сjећа се Црква Божjа свих оних коjи су се упокоjили у вjери и нади на Васкрсење и Живот вjечни, и у васкрсење мртвих. Посебно, међутим, овога дана, поменусмо све оне коjи су живот своj положили за вjеру и отачаство, и заклани били, као jагањци, од 1912. године до данашњега дана, на нашем жртвеном пољу Косову и Метохиjи. Памтимо и сjећамо их се, свjедочимо и, као што свjедочимо и све друге мученике, страдалнике, да они ниjесу прошлост него су садашњост и будућност.

У ове дане, када наше црногорске државне власти, са државним почастима, примаjу Хашима Тачиjа, jедног од злочинаца нашега времена, и то када се, у исто вриjеме, догађа масакр у Паризу, гдjе je њих седамнаест-осамнаест побиjених од терориста, и када су се сва Европа, милиони људи, сабрали и носе онаj транспарент „Је suis Charlie“.

Наша државна власт, намjесто тога „Је suis Charlie“ говори „Је suis Хашим Тачи“. „Ја сам Хашим Тачи“! Крваве су му руке до рамена. Многи од оних, коjе смо ми овдjе молитвено поменули, плод су злочина његовог, и његове терористичке армиjе. Кажу нам из власти Црне Горе, они коjи су насљедници краља и господара Црне Горе Николе Првог Петровића, кажу нам да они не желе да се баве прошлошћу и да je прошлост ствар коjу треба заборавити. Добро би то тако било кад би тако било. Ако се тога држи наша власт Црне Горе зашто онда повампируjе jедног од главних злочинаца прошлости на Балкану и у Европи, и данас му додjељуjе државничке почасти?

Имаjу двиjе врсте прошлости. Има злочиначка прошлост, не само код нас, у историjи нашега народа и наше Цркве. Али има и она друга прошлост, света и честита прошлост. Ове прве прошлости трагови смрде нечовjештвом, и живи су, и увиjек остаjу ти трагови. Иако су се догодили у прошлости они су и данас присутни и дjелуjу на другачиjе начине широм свиjета. Има и друга прошлост, коjа je садашњост и будућност. Мученичка крв je, давно je то речено, била и остала сjеме за нове хришћане, за нове праве, часне и достоjанствене људе, за нове часне и достоjанствене владаре, за нове часне и достоjанствене народе земаљске.

Они коjе ми овдjе помињемо, ниjесу они прошлост. Они су срце Црне Горе!!! Да ли може бити прошлост, за биће овога народа и ове Црне Горе, онаj угарак подметнут под Пећку Патриjаршиjу 1981. године?!

Да ли може бити прошлост онаj Ђорђе Мартиновић, набиjен на колац, као некада ђакон Авакум и Паjсиjе, и многи други коjи су набиjани на колац у нашоj прошлости?!

Да ли могу бити прошлост оне силоване монахиње, после осамдесетих година и они гробови дjечjи, прекопани, приjе овог великог злочина,европског злочина, коjи се догодио 1999. године? Taj злочин би сад хтjели, нажалост, и наши главари, да прогласе за прошлост, повампируjући управо злочин и злочинце.

Да ли може бити прошлост, да ли смиjе да буде прошлост, jеромонах Стефан, коjи je са десетином људи бачен негдjе у Радавцу и до данас му се не зна ни гроба ни мрамора?!

Да ли може бити прошлост глава монаха Харитона, коjа je негдjе сатрула у jазбинама око Призрена, a остаци, ено, похрањени у манастиру Црноj реци?!

Да ли може бити прошлост Марица Мирић, силована од четворице воjника овога коме се данас указуjу државне почасти?! Силована и заклана као jагње у Белом Пољу! Ja сам je сахранио своjим рукама, обнажену, покривену само ћебетом, ено, иза олтара Пећке Патриjаршиjе.

Да ли може бити прошлост Богдан Радевић, ево супруге његове Милене овдjе присутне, и сви они коjи су заjедно са њим побиjениу Пећи?! И оно десеторо дjеце побиjених и закланих у оном пећком кафићу?!

Да ли може бити прошлост Милева Вуjошевић?! Нашли смо je заклану иза врате њене куће преко Пећке Бистрице. И њу смо сахранили, уочи Видовдана 1999. године. Сахранили смо je иза олтара Пећке Патриjаршиjе.

Митрополит Амфилохиjе врши опиjело над убиjеним Србима на Косову и Метохиjи

Како je могуће да буду прошлост они воjници и полицаjци из Црне Горе чиjа смо имена овдjе поменули, коjе je послала иста ова власт на Косово и Метохиjу 1998. и 1999. године?!

Они су прошлост, a Хашим Тачи и ови, коjи су владали и онда a и данас, они су садашњост и будућност?!

Да ли може бити прошлост краљ и господар Црне Горе Никола Први Петровић и његови витезови?! Ha стотине их je погинуло за ослобођење Косова и Метохиjе! Знам jедну од гробница, седам стотина њих у Ђаковици коjи су тамо похрањени 1912. и 1913. године, пострадали за вjеру и отачаство, послани од краља и господара Николе Првог да ослободе вjековне светиње свога српског народа и да поврате, послиjе пет стотина година, слободу Косову и Метохиjи! Je ли то прошлост?!!

A Хашим Тачи je садашњост и будућност?!! И они коjи су њега утврдили и укриjепили из Европе, на челу са Клинтоном, Блером и Соланом, коjи су крвљу мученичком, невином, посули Косово и Метохиjу, пo ко зна коjи пут, и у ово наше вриjеме, a у исто вриjеме затровали и земљу, и воду и ваздух своjим бомбама и своjим ураниjумом да данас, ево, многи од њихових потомака умиру.

Да ли може бити прошлост часни и честити професор Пећке гимназиjе, прошле године на Васкрс убиjен на свом имању поред Белог Поља, Стефан Церовић?!

Ево његовог сина овдjе, свештеника Петра Церовића, коjи ми каже да je, ево, приjе двадесетак дана jедан од рођака, Церовић, коjи je отишао тамо да види шта je са његовим имањем, претучен, и то ових дана. A ево и прексиноћ, код Клине, у селу Дрснику, гдjе сам био 1999. године, и нашао jедно псето коjе завиjа и урличе до небеса, везано, jер су домаћин и домаћица били заклани у оближњоj шуми. Ниjесмо ни могли да нађемо домаћина и домаћицу. A у том Дрснику, оно што je допратило Хашима Тачиjа у Црну Гору, jесте запаљени дом Милована, честитог повратника, прексиноћ се то догодило (14.jануара 2015). Taj пламен ra je допратио овдjе!!! Па ће он да каже како je, ето, све на Косову демократиjа и људска права, сви имаjу подjеднака права, и сви ће ући у НАТО пакт, и сви ће постати припадници Европске заjеднице.

Ta прошлост не може бити избрисана!!! Ta мученичка крв не може бити заборављена! Kao што ниjе заборављена ни мученичка крв проливена од времена Милоша Обилића и Великомученика косовског Лазара, кроз сву историjу свих оних коjи су пострадали на правди Бога, за истину Божjу, за Крст Часни и слободу златну. Не могу они бити, и они ниjесу, прошлост! Они су камен темељац људске историjе, људскога бића, достоjанства, не само нашег народа, него достоjанства свих европских народа и свих народа овога свиjета. Они коjи су проповиjедали Јагње Божjе и коjи су заклани као jагњад, a само неке од њих смо овдjе поменули, они ниjесу прошлост!

Прошлост су били и остали они коjи су, кроз вjекове, били узрочници њихових страдања и насиља над њима. Прошлост су, пред Богом и пред историjом, и пред Светим Петром Цетињским, они коjи су слали воjнике и полициjу Црне Гope да бране своjе отачаство и границе ондашње земље Југославиjе, односно Србиjе и Црне Гope, a сада исти они, ево их овдjе, видите ову нашу часну полициjу, овдjе су их припремили да бране… Од кога да бране? Да бране Хашима Тачиjа и да овдjе заустављаjу оваj народ часни, ове мученике и страдалнике, да их заустављаjу овдjе да не могу да дођу да се молитвено сjете своjих отаца, своjе браће, своjих сестара.

Kao што ће сада, вjероватно тамо, испред виле Горице ако они мученици буду протестовали, и тамо ће их оградити да не могу нигдjе да приђу и да привире, и да се не могу сjетити и пролити сузу за своjим родитељима, своjом браћом, своjим сестрама.

Злочин, и то се одавно тврди, остаjе, и никад не постаjе, прошлост. Јер ако се злочин заборави, сигурно je да ће се он поновити безброj пута у будућности. С друге стране, мучеништво и страдање за вjеру, отачаство, за правду Божjу, за истину, за људско достоjанство, ни то никад не може бити прошлост, jер на томе се гради људско биће, људска историjа и људска судбина.

Зато, помолимо се jош jеданпут, да Бог опрости, и врати разум свима онима коjи су доприниjели том великом и страшном злочину, коjи се наставља на Косову и Метохиjи, и шире у свиjету. И нама Господ да опрости. A с друге стране, да Господ упокоjи и подари вjечни живот и Царство небеско свима онима коjи су живот своj жртвовали за вjеру и отачаство. Бог да им душу прости!

Митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе

Извор: Часопис Православље бр. 1149

Везане виjести:

ВЛАСТ ПРИМА ЗЛОЧИНЦА ТАЧИЈА

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИ ПОМЕН КОСМЕТСКИМ ЖРТВАМА

ШТРАЈК ГЛАЂУ ДО СМРТИ АКО ТАЧИ ДОЂЕ У ПОДГОРИЦУ

У ДЕКЛАРАЦИЈИ О КОСОВУ ЗАТРАЖИТИ ОСЛОБАЂАЊЕ ОТЕТИХ СРБА

КОСОВО – ЈАДОВНО