Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Susret pape Franje i patrijarha Vartolomeja u Jerusalimu ponovo je otvorio pitanje zbližavanja katolika i pravoslavaca. Potpisana deklaracija ne donosi ništa epohalno, a razlike i dalje velike
EKUMENSKA deklaracija, koju su u Jerusalimu potpisali papa Franja i vaseljenski patrijarh Vartolomej, još je jedna savladana etapa na dugačkom putu pomirenja Rimokatoličke i Pravoslavne crkve. Ovaj gest, bez obzira na nesumnjivo veliki značaj, tumači se više kao korak ka zbližavanju nego ka ujedinjenju dveju crkava.
Pomirenje istočne i zapadne crkve pitanje je o kom se poslednjih godina često govorilo i u Vatikanu i u Carigradu. Niko ne krije, pritom, da je reč o mukotrpnom poslu ispravljanja zavade koja traje još od Velike šizme 1054. godine, završene trajnim razlazom hrišćanskih crkava. Kraj prošlog veka, međutim, doneo je otopljavanje odnosa između katolika i pravoslavaca, pa se danas gotovo otvoreno govori o planovima za ponovno ujedinjenje.
Akt koji su potpisali papa i poglavar Carigradske patrijaršije, koja se smatra prvom u pravoslavnom svetu, ocenjuje se kao istorijski događaj u hrišćanstvu. Pečat na ovaj dokument udaren je na zajedničkoj molitvi u Crkvi Hristovog groba. Da hrišćani tokom više od 10 vekova nikada nisu bili bliži, potvrdila su obojica verskih poglavara, koji su naglasili da je put ekumenizma, iako dugačak, ipak put – neizbežan.
Da je, bez obzira na sve prisnije odnose Vatikana i Carigrada, reč pomirenje još uvek daleko od crkava, smatra i profesor Bogoslovskog fakulteta Dimitrije Kalezić. On, međutim, kaže i da je realno očekivati i praktično približavanje dveju crkava u skorijoj budućnosti.
PITA SE I MOSKVA
Ključnu ulogu u budućoj izgradnji odnosa između katoličkog i pravoslavnog sveta može da ima Moskva. Iako u ime svih pravoslavnih crkava u svetu nastupa vaseljenski patrijarh Vartolomej, koji ima čast „prvog među jednakima“, Moskovska patrijaršija ima ulogu „novog Rima“, koja se i te kako pita u procesu pomirenja Istoka i Zapada. Ruski patrijarsi do sada su imali mnogo tvrđi stav prema Vatikanu. U ovome se vidi i uticaj svetske politike, koja može da bude presudna na budućem putu pomirenja.
– Rad na prevazilaženju raskola traje već decenijama, a posebno je ubrzan tokom poslednje decenije – podseća Kalezić. – Naglašava se često da katolici i pravoslavci treba da ističu svoje sličnosti, a da će kasnije doći na dnevni red i ono što ih razdvaja. Tome u prilog svedoči sve veće poštovanje Ćirila i Metodija na Zapadu, a njihova uloga sve više se tumači na univerzalnom planu.
Kalezić objašnjava da će crkveni mirotvorci imati dosta posla u izglađivanju viševekovnih teoloških kamenova spoticanja. Većina razlika je dogmatske prirode, koje su običnim vernicima uglavnom slabo razumljive. Sigurno će najteže biti postizanje dogovora oko papskog primata i dogme o njegovoj nepogrešivosti.
– Nema sumnje da će najteže biti postići saglasnost oko primata, jer je papa u prvim vekovima crkve bio potpuno ravan patrijarsima u Jerusalimu, Carigradu, Aleksandriji… – napominje Kalezić. – S vremenom su njegova ovlašćenja proširena, a on se uzdigao do nivoa rimskog cara, što je bio jedan od razloga za nastanak protestantizma.
Da li će do ujedinjenja zaista i doći, skeptičan je i verski analitičar Živica Tucić, koji naglašava da deklaracija iz Jerusalima ne donosi ništa epohalno. On u njoj čita samo potvrdu opredeljenja dvojice verskih lidera Zapada i Istoka da nastave na putu pomirenja.
– Ne treba zaboraviti da su se oni sreli povodom obeležavanja pola veka od prvog susreta pape Pavla Šestog i patrijarha Atinagore, kada su poništene anateme razmenjene još 1054. godine – podseća Tucić. – Za proteklih 50 godina došlo je do velikog otopljavanja odnosa između Carigrada i Rima, uspostavljen je odnos poverenja i saradnje čime je trasiran put pomirenju. Opredeljenjem za buduće ujedinjenje crkava, verski poglavari ispoljavaju i biblijski nalog za jedinstvo.
Naš sagovornik kaže da se danas postavlja pitanje značenja ujedinjenja i napominje da, imajući u vidu niz sukoba u prošlosti, to nužno ne mora da znači uniformnost u jeziku, kalendaru, obredima…
Vekovi nesuglasica između Vatikana i pravoslavnog sveta teološke razlike pretvorili su u kulturološke, koje su širokim masama vernika mnogo razumljivije i prijemčivije. One se, pre svega, ogledaju u načinu na koji se vernici krste, kako podižu hramove… To, slažu se poznavaoci crkvenih prilika, ne znači i da će dogmatske razlike biti lako prevaziđene. A njih nije malo. Pravoslavce i katolike u prvom redu razlikuje sadržina Simbola vere, takozvani Filokve, koji je bio u korenu raskola. Pored papskog prvenstva, i dogme o njegovoj nepogrešivosti, istočni i zapadni hrišćani spotiču se i u načinu služenja liturgije, vrsta hleba za pričešće, kalendara…
PATRIJARH IRINEJ ZA POMIRENjE
Među najvećim zagovornicima trajnog pomirenja i zbližavanja katolika i pravoslavaca u Srpskoj pravoslavnoj crkvi jeste patrijarh Irinej. On je više puta isticao da je prevazilaženje razlika najbolji put ka budućnosti.
– Moramo da učinimo sve da se ove dve hrišćanske crkve vrate sebi i da ih putevi koji su ih razdvajali ponovo približe. To je i želja Božija – jedna je od prvih izjava patrijarha srpskog po ustoličenju.
Izvor: Večernje Novosti
