МЈЕСТА СТРАДАЊА – ОБАВЕЗА ДА ИХ СЕ ПАМТИ И ПОТОМСТВУ ПРЕДАЈЕ!

У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ ОДРЖАН 4. САБОР БИЛОГОРАЦА

У суботу 13. jула у Смедеревскоj Паланци jе одржан 4. Сабор Билогораца. Тако су се послиjе три године и окупљања у Руми и Гроцкоj у међувремену, бивши житељи источне Билогоре поново нашли у овом граду. Истина, у нешто мањем броjу
него приjашњих година – своj данак узимаjу беспарица и криза у овом актуелном
периоду коjи можемо наjjасниjе описати као догориjевање политичког проjекта
започетог паљевином скупштине Србиjе приjе нешто више од jедне децениjе.

Сабор jе централно мjесто окупљања Билогораца, али и прилика да се
одржи годишња скупштина Завичаjног удружења „Билогора“, сабере све што се
радило и урадило између два Сабора, проговори о успjесима и тешкоћама и донесу
потребне одлуке.  Један дио активности
коjем се у овом удружењу посвећуjе значаjно вриjеме и коjи jе привукао пажњу
присутних jе везан за трагедиjу српског народа у Другом свjетском рату и
посљедице грађанског рата у Хрватскоj 1991-1995. године.  На то се у свом излагању посебно осврнуо и
предсjедник удружења, др Милан Басташић:

„Могу вам рећи да постоjи готово потпуно сређена евиденциjа жртава оба рата за подручjе
Билогоре коjе покрива наше завичаjно удружење. Иста jе ствар са евиденциjом
масовних гробница из Другог свjетског рата, коjе су оскнављене у посљедњем рату
и потпуно зарасле у дрвеће и коров осим оних двиjу на локациjама у Грубишном
Пољу. Овоме треба додати да смо направили и потпуну евиденциjу и утврдили
географске координате свих споменика, гробаља, те сакралних обjеката подигнутих
у посљедња четири виjека, што jе све заjедно jединствен примjер за сва краjишка
подручjа гдjе jе живио српски народ. Можемо рећи да смо тиме створили основне
претпоставке да сачувамо успомену на наше претке, посебно оне трагично страдале
и да кроз културу сjећања и памћења сачувамо идентитет нашег билогорског рода,
што jе и jедан од основних разлога оснивања Завичаjног удружења „Билогора“.

Милан Басташић jе у излагању скупштини дао и извjештаj о реализациjи
окупљања у оквиру четири годишња датума установљена у овом удружењу са планом
да постану традиоционална, а коjи су везани за страдање предака и савременика:

„У времену између два сабора, прво jе 28. септембра прошле године, други пута у
Грубишном Пољу служен парастос и одржан комеморативни скуп за све 2.694 српске
жртве грубишнопољског диjела Билогоре од 1941. до 1945.године. Положени су
виjенци Завичаjног удружења „Билогора“ из Београда и  Удружења грађана „Јадовно 41.“ из
Бањалуке и прислужене свиjеће. Присутно jе било шездесет и двоjе Срба и Српкиња
са подручjа Грубишног Поља, Зденаца, Дарувара, Бjеловара, Гарешнице и
Вировитице, коjи тамо живе.

У храму Светог Марка у Београду у недjељу 28. октобра 2012. у организациjи нашег Одбора за обиљежавање жртава посљедњег рата, служен jе парастос и одржан помен погинулим борцима Териториjалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватскоj од 1991. до 1995, те цивилима са подручjа источне Билогоре страдалим у периоду од 1991. до 1997.
Парастос jе служен за 63 страдала, међутим, наша истраживања траjу и даље, тако
до смо посљедњих мjесеци дошли до сазнања о 67 жртава, од коjих jе 40 цивила.

На парастосу и комеморациjи Јадовничким жртвама у Грубишном Пољу, 27.априла ове године, из Србиjе, да не кажем из Завичаjног удружења „Билогора“, био jе само потомак жртава из породице Јањић и jа. Из Бања Луке су били и положили цвиjеће, предсjедник и секретар Удружења „Јадовно 41“ и Драгица Прерадовић. Сама Драгица између броjних потомака деветнаест убиjених Прерадовића у Јадовну! Обновљену Спомен плочу на жељезничкоj станици нисмо успjели поставити иако се упорно ради на томе. Желим да знате да jе на острву Пагу, 29. jуна, на обиљежавању Дана сjећања на Јадовно 1941. обновљена,
до сада два пута разбиjана Спомен плоча.Ту jе страдао ко зна колики броj наших
предака, о чему свjедочи изjава преживjелог Мађара да jе у jедноj бараци нашао
урезан запис: „Попара Поповић Грубишно Поље“.

На Видовдан ове, 2013. године, у четири аутобуса
из Србиjе за Јадовно, потомака Билогораца ниjе било. Не желим вам кварити
расположење у пригоди коjом смо овдjе дошли, али морам искористити ваше
присуство да вас упозорим – Све оне масовне гробнице ваших предака по Билогори
и уништена обиљежjа нису само мjеста злочина хрватских усташа, она су и ваша
свеколика обавеза да их памтите, да их посjећуjете, да на њима учите и да их
потомству предаjете! Исто jе тако са пиjететом према жртвама и нашем жртвовању
у посљедњем рату“, рекао jе, између осталог, Милан Басташић.

Присутнима се обратио и Маринко Јуретић, коjи jе своjевремено, све до
1991. године био протоjереj грубишнопољски. На овом сабору он jе увео и jедну
новину коjа jе топло поздрављена и коjа ће вjероjатно постати традициjа –
заjедничку молитву приjе свечаног ручка. Тако су се Билогорци за jош jедан
корак приближили духу поруке исписане на ленти њиховог грба – ЖИВИТЕ У МИРУ Ї БУДИТЕ ВЈЕРНИ!  

Везане виjести: 

4. САБОР БИЛОГОРАЦА