arrow up

Подијелите вијест:

Мишић: Изетбеговић да обезбиједи завршетак ексхумације на Казанима

Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић сматра да би предсједавајућем Предсједништва БиХ Бакиру Изетбеговићу било боље да умјесто предстојеће посјете Казанима, мјеста страдања сарајевских Срба 1993. године, обезбиједи политичку подршку и средства за завршетак ексхумације српских жртава.

Милутин Мишић Фото: РТРС
Милутин Мишић Фото: РТРС

“Бојим се да градња меморијала прије завршетка ексхумације посмртних остатака српских жртава на Казанима представља покушај `бетонирања` садашњег стања и избјегавање обавеза БиХ да пружи одговор на питање о судбини људи за које се претпоставља да су завршили у Казанима, односно спречавање процесуирања ратних злочина”, рекао је Мишић Срни.

Он је навео да исту бојазан изражава и када су у питању ексхумације посмртних остатака српских жртава у сарајевским насељима Бућа Поток и Алипашино Поље, гдје опструкције врши Институт за нестала лица БиХ.

“Бојим се да је све ово покушај спречавања да се дође до истине о судбини несталих сарајевских Срба и процесуирања одговорних за злочине почињене у Сарајеву изван зоне борбених дејстава”, каже Мишић.

Изетбеговић би у понедјељак, 13. јуна, требало да посјети Казане, мјесто страдања сарајевских Срба 1993. године, како би одао почаст српским жртвама, саопштено је раније из Предсједништва БиХ.

На локацији Казана на Tребевићу убијени су бројни српски цивили, већином грађани Сарајева. Из јаме на Казанима након рата извађени су посмртни остаци 29 људи, а број убијених званично никада није утврђен.

Припадници такозване Армије БиХ су од 1991. до 1993. године, приликом рација, хватали Србе на сарајевским улицама и у становима и одводили их на копање ровова на Tребевић, гдје се налазила пећина Казани у коју су их бацали.

За злочине на Казанима осуђено је 14 припадника такозване Армије БиХ на казне затвора од 10 мјесеци до шест година, а многи сматрају да су неке убице још на слободи.

Извор: СРНА

 

Везане вијести:

Сарајевска најпознатија јавна тајна: Цацо, Казани и злочини …

Мишић: Масовне српске гробнице на Озрену и Посавини

Неизвјестан наставак ексхумације у јами Радача код Мостара

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​