Mirko Stamenković: Zabrana „Novosti“ latinicom

Glavni urednik (1969-1973): Grafičari javljaju da im je direktorka štamparije „Borbe“ u Zagrebu zabranila da štampaju „Novosti“

Kada su „Novosti“ već bile negde blizu „Himalaja u novinskom tiražu Jugoslavije“, u redakciji se rodila ideja – da „Novosti“ u Zagrebu štampamo i latinicom. Istina, ideja nije originalna. „Borba“ se u celom posleratnom vremenu u Beogradu štampala ćirilicom, a u Zagrebu latinicom. Ali tiražno, „Borba“ je već bila na izdisaju. I zamisao je bila da popunimo tu „prazninu“.

Ni danas ne znam šta me je nateralo da toga dana, kada je trebalo da se štampa prvi broj latinicom, dođem u Zagreb. Već na portirnici u hotelu me je čekala poruka: grafičari javljaju da im je direktorka štamparije „Borbe“ u Zagrebu zabranila da štampaju „Novosti“. Kažu – čekamo vas na ulici, jer smo rešili: ili i „Novosti“ i „Borba“, ili – ništa! Dakle, štrajkuju.

Svi pokušaji da saznamo u čemu je problem ostali su bez odgovora. Znali smo samo da dirketorka ne zabranjuje bez nečije saglasnosti, ali ne znamo čije. Svi pokušaji da nađemo nekog iz vrha hrvatskog rukovodstva bili su bezuspešni. Svi telefoni zanemeli.

Tragao sam i za Žarkom Božićem, čovekom koji je trebalo da bude odgovorni urednik latiničkog izdanja, ali ni njega nema ni za lek, što kaže narod. A on rođeni brat predsednika hrvatskog Sabora!

Negde u kasne popodnevne sate, bar jedna dobra vest – grafičari su se oglušili o naredbu direktorke i rešili da štampaju na svoju ruku oba lista.

Bili smo uvereni da se neko dozvao pameti i da su problemi rešeni. Čekali smo da krene voz iz Zagreba put Splita pa da otvorimo već spremljenu flašu viskija. Jer paketi za sve prodajne mreže u tom pravcu bili su na vreme utovareni.

Umesto slavlja, grom iz vedra neba – na teleprinter stiže obaveštenje iz „Vjesnika“ da ne šaljemo latiničko izdanje njihovoj prodajnoj mreži, jer neće ni da ih raspakuju?! A mi upravo računali da će se latinica bolje prodavati preko njihove nego preko „Borbine“ prodajne mreže.

U očaju, pokušam da nađem Miku Tripala, člana Izvršnog biroa CK Saveza komunista Jugoslavije, ako je slučajno u Zagrebu. Odazove se na prvi poziv.

I dijalog je tekao ovako:

– Otkud ti ideja da zabraniš „Vjesniku“ da nas prodaje?

– Nisam zabranio, jer će vam prodavati ćirilične „Novosti“, ali ne i latinične. A otkud tebi ideja da vršljaš po Hrvatskoj, zar ti je malo koliko prodaješ ćirilicu?!

Ni on, ni ja ni reči o politici, već kao da pričaju dva prodavca lilihipa. Ali, dobro se razumemo.

I taj princip je važio i neki mesec kasnije, kada je Ranko Guzina u „Novostima“, u oba izdanja, objavio karikaturu bez reči. Na crtežu prazan sto, a preko kockasti čaršav. Karikatura bez reči.

U Zagrebu, i samo u Zagrebu, tužilaštvo je istog trenutka zabranilo prodaju „Novosti“. Istina, samo na svim kioscima latiničko izdanje. Ista karikatura i u ćirilici, ali to nikom ne smeta. „Novosti“ onda ne bi bile „Novosti“ kada ne bi sutradan imale odgovor. Opet iz pera Ranka Guzine, karikatura ista. Samo usred stola zaboden budak. I sa naslovom – BUDAK.

I niko ne zabranjuje ništa. Čak ni tužilac koji je prvi put zabranio, a preziva se Budak.

O ovome se pričalo, ali nismo pisali. Bar dosad.

Izvor: NOVOSTI