arrow up

Подијелите вијест:

Министарство одбране: Архива НДХ мора да остане у Србији

Војни архив чува архивску грађу фонда Независне државе Хрватске у 555 кутија за које постоје сумарни и аналитички инвентар

Војни архив Србије, јула 2011. (Фото Д. Јевремовић)
Војни архив Србије, јула 2011.
(Фото Д. Јевремовић)

Оригинална архивска грађа Независне државе Хрватске мора да остане у поседу Србије, а копије могу бити издате у складу са договорима Владе Републике Србије и у складу са безбедносним процедурама и интересима, став је Министарства одбране који је „Политика” добила поводом захтева Загреба да се преко Комисије за сукцесију Хрватској врати оригинална  грађа која се односи на усташки режим Анте Павелића. У Министарству одбране подсећају да је влада 1. априла 2010. године  формирала Међуресорску радну групу за спровођење Анекса Д Споразума о питањима сукцесије чији је задатак да Координационом телу владе припрема предлоге у вези са захтевима држава сукцесора, у погледу Државне архиве СФРЈ.

„Координационо тело владе до сада није тражило званичан став од Министарства одбране по захтеву Републике Хрватске, о потраживању архивске грађе НДХ, па с тим у вези Војни архив није о томе давао своје мишљење. Напомињемо, Анексом Д Споразума о питањима сукцесије, који се односи на архиве, одређени су принципи на основу којих државе наследнице могу да потражују архивску грађу, па с тим у вези и могућност њихове примењивости на фонд НДХ”, каже се у одговору Министарства одбране нашем листу.

Војни архив чува архивску грађу фонда Независне државе Хрватске и сређено и обрађено је 555 кутија за које постоје сумарни и аналитички инвентар. Поразом сила осовине нестала је и фашистичка творевина НДХ, а јединице НОВЈ су ослобађајући од окупације територију предратне Краљевине Југославије затекле и архиву НДХ, не само на територији данашње Републике Хрватске, већ и на просторима данашње Републике Србије, Републике Словеније и Босне и Херцеговине. Архивска грађа која се односи на НДХ похрањена је након Другог светског рата у Војноисторијском институту.

На основу докумената који се чувају у сређеном делу поменутог фонда, објављен је 1993. године, у издању Војноисторијског института, први том едиције „Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату” који се односи на злочине НДХ у току 1941. године. Преглед сређеног дела фонда НДХ налази се и у едицији „Архивски фондови и збирке у СФРЈ. Савезни архиви” објављеној 1980. године у Београду.

У оквиру сређеног дела архиве НДХ, кажу у Министарству одбране, значајни су и подаци Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача: тематски пописник основних докумената усташко-домобранских јединица и установа који говоре о логорима, затворима, стрељањима, депортовању, спискови логора, планови логора Јасеновац, пописи заточеника и жртава, записници анкетне комисије, фотографије, обдукциони протоколи, записници са саслушања заточеника из логора Стара Градишка, прикази логора у Сиску, Цапрагу, Бачкој Тополи, Петровграду и Македонији.

Војни архив је 18. априла 1991. примио од бившег Савезног секретаријата за иностране послове, ИНДОК Центра, архивску грађу Министарства вањских послова НДХ на основу одлуке СИВ-а донете на 129. седници 6. априла 1991. Архивска грађа је опште тематски-хронолошко разграничена. Планирано је да се архивска грађа обради у наредном периоду у складу с постојећим капацитетима и осталим планираним активностима и пројектима Војног архива.

Хрватски историчари у Војном архиву истраживали домобране

У Министарству одбране за „Политику” потврђују  да су правна и физичка лица из Републике Хрватске у протеклим годинама истраживала сређену архивску грађу фонда НДХ: „Теме истраживања хрватских држављана и институција, удружења и установа односиле су се, у највећој мери, на податке о домобранима у НДХ, ’Историјат 369. пуковније НДХ’, ’Историјат и деловање 4. оружничке пуковније’, ’Вера и насиље у источној Хрватској и североисточној Босни 1941–45’, ’Прећутане жртве Другог светског рата и Осијечко-барањске жупаније’, ’Средишња Подравина 1941–1948’, ’Страдање Рома на подручју НДХ за време Другог светског рата’, ’Макс Лубурић’ и остале теме”.

Аутор: Миленко Пешић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Десничари траже архивску грађу из Београда

Загреб ће морати да се задовољи копијама докумената о НДХ

Акција „заробити истину“: Хрвати би да отму од Србије доказе о злочинима усташа

Загреб жели да из Србије „извуче“ архиву о НДХ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Kad se nebo srušilo

Zdenka Novak | Kad se nebo srušilo Zdenka Novak | When Heaven’s Vault Cracked Autorica

Sadržaj

Autorica Zdenka Novak, rođena 26. novembra u Zagrebu u imućnoj jevrejskoj obitelji, istinitu

Izrael

“Što je u jednom imenu?”, kaže Julija kad čuje da je Romeo jedan

Zagreb

U Zagrebu nakon četiri godine! U početku sam osjećala samo umor i neku

S partizanima

Kad je početkom rujna Italija kapitulirala, na Sušaku je nastala prilična panika. Iako

Na Sušaku

Od lipnja 1941. pa do kapitulacije Italije u jesen 1943. godine živjela sam

Pad Jugoslavije

Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu. Ja

Udaja

Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako skroman

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​