arrow up

Подијелите вијест:

МИНИСТАР ПРАВДЕ СПРЕМАН ДА ПЛИЈЕНИ ЊЕМАЧКУ ИМОВИНУ

Spomen_kosturnica_u_mjestu_Distomo_u_Grckoj-0ba8732bГрчки министар правде Никос Параскевопулос изjавио jе данас да jе спреман да спроведе одлуку Вишег суда коjом се Атини омогућава запљена њемачке имовине ради компензациjе жртвама нацистичког масакра у малом грчком селу Дистомо.

Параскевопулос jе изjавио локалним медиjима да jе jош на снази одлука Вишег суда из 2000. године према коjоj jе дозвољена запљена њемачке државне имовине ради исплате одштете родбини 218 Грка убиjених у селу Дистомо.

Да би ступила на снагу, одлуку треба да потврди министар правде. Параскевопулосови претходници на тоj функциjи раниjе су игнорисали ову идеjу, знаjући да ће њено провођење изазвати спор са Берлином.

“Спреман сам да потпишем одлуку. Премиjер jе свиjестан мог мишљења о овом питању”, истакао jе Параскевопулос.

Грчки премиjер Алексис Ципрас оптужио jе jуче Њемачку да користи правне трикове ради избjегавања плаћања одштете за нацистичку окупациjу Грчке. Он jе истакао да ће подржати парламентарне напоре за ревизиjу овог питања.

Њемачка jе протеклог мjесеца одбацила обновљене позиве Грчке за плаћање ратне одштете, наводећи да jе то питање риjешено на разговорима свjетских сила коjи су довели до поновног уjедињења Њемачке 1990. године.

Берлин jе данас поново одбацио захтjев Грчке за исплату ратне одштете.

“Чврсто вjеруjемо да су питања одштета и надокнада правно и политички риjешена”, изjавио jе Штефан Заjберт, портпарол њемачког канцелара Ангеле Меркел.

Он jе додао да пажњу треба усмjерити на актуелна питања и бољу будућност.

 

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

 

Везане виjести:

РУСИ ТРАЖЕ ТРИ ДО ЧЕТИРИ ТРИЛИОНА ЕВРА!? – Jadovno 

Русиjа ће тражити од Немачке одштету од 4.000 милиjарди евра …

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​