Miloš Ković: Oprezno i strpljivo u NATO okruženju – uz zaštitu Rusije i Kine

U tom sukobu među Germanima – anglosaksonskim i nemačkim – ne bi trebalo da budemo naivni, pa da nastradamo. Tu je opet krucijalna pozicija Ruske Federacije, rekao prof. Ković.

U vreme novih geopolitičkih previranja velike sile neće poštedeti ni Srbiju. Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Miloš Ković kaže i da treba da budemo svesni imperijalne politike zapadnih država, da smo opkoljeni NATO zemljama ali da ne zaboravimo da nas čuva pravoslavna Rusija.

Srbija je, podseća istoričar, i u vreme Milovanovića, Ristića, Garašanina i Pašića, tražila saveznike i u tome je bila vrlo pragmatična. Ipak, u ključnom vremenu stvaranja države, Srbiju je, kaže Ković, pomogla Rusija, i dobro je poznata činjenica da je bez Moskve ne bismo imali.

Naš sagovornik naglašava da je Srbija umela da traži podršku i na drugim stranama. Mi danas, navodi, vidimo disonantne tonove zapadnih zemalja prema Srbiji. Tradicionalno je to Nemačka koja pokušava da vodi neku svoju politiku, pokušavala je to i na Kosovu i u Crnoj Gori, pa su ih odatle anglosaksonci isterali.

„Nemačka nastupa vrlo nepomirljivo u Bosni i Hercegovini i na KiM, a s druge strane su tu anglosaksonci. Mi moramo da vidimo gde su razlike između njih, ali ne možemo da dođemo u situaciju kao 1941. kad smo oslonjeni na Engleze imali to što smo imali sa Nemcima, da bi nas Britanci na kraju rata i bombardovali. Dakle, u tom sukobu među Germanima – anglosaksonskim i nemačkim ne bi trebalo da budemo naivni, pa da nastradamo. Tu je opet krucijalna pozicija Ruske Federacije,” rekao je Ković.

Srbija opkoljena NATO zemljama

On podseća da je naša zemlja u sličnoj poziciji kao u 19. veku iako su se stvari umnogome promenile. Današnja Rusija je opet ona tradicijska i pravoslavna sudeći po onome ko vodi rusku politiku.

„To su te kopče i ne treba potceniti tu vrstu veza. Svi pričaju o ekonomiji i politici ali uvek postoji i ovaj emocionalni paket koji u nekim trenucima bude i primaran,” rekao je naš sagovornik.

Srbija je i geografsko i kulturno i politički danas deo evroazijskog sveta ali smo od njega odsečeni pojasom država Alijanse – Rumunijom, Bugarskom, Grčkom i Turskom. Ković kaže da možemo da kažemo da smo opkoljeni zemljama NATO i to su najvećim delom države koje nisu prijatelji teritorijalnom integritetu Srbije.

„Te države su bile direktni učesnici razbijanja Jugoslavije i tu sada treba naći našu poziciju. Mnogo toga zavisi od ruskog stava ali pre svega od stava Srbije koji bi trebalo da bude još otvoreniji i kooperativniji prema Moskvi vodeći računa o sopstvenom interesu. U tome ne bi trebalo da donosimo nevolje Rusiji i Kini, ne bi trebalo da mi mali budemo izazivači nevolja ali tu je negde naša pozicija. Ako je Rusija pokazala interesovanje za Republiku Srpsku i za Kosovo, ako je to učinila Kina, od tri supersile su to dve, onda zaista treba biti slep na jedno oko i ne nastojati da u političkom smislu kapitalizujemo tako nešto”, decidiran je Ković.

Zapadni juriš na Rusiju preko Ukrajine

Profesor Filozofskog fakulteta kaže da su Sjedinjene Države istrošile svoje resurse, Evropska unija ne zna šta će sa svojim nevoljama, a svi oni i dalje vode staru imperijalnu politiku iz 90-ih godina prošlog veka i u tome je glavna opasnost.

„To više nije razumno, ovo je njihov juriš na Rusiju preko Ukrajine, pritisak na Belorusiju, a u isto vreme ugrožavanje Kine. To niko razuman ne radi i mi onda imamo utisak da se u Briselu i u Vašingtonu, Londonu i Berlinu ne donose racionalne odluke. Čemu sada taj juriš na Evroaziju, kako će se to završiti? Mi smo samo deo tog prostora i važno je da realno trezveno sagledamo naše nacionalne interese, da ne budemo ishitreni, da budemo oprezni. Ne smemo biti nestrpljivi, ukoliko u ovom trenutku nešto ne možemo, treba da odložimo cilj, a spremimo resurse za tako nešto,” zaključio je Miloš Ković.

Oprema: Stanje stvari

(Sputnjik/Pokret za odbranu Kosova i Metohije, 24. 11. 2021)