Svako naše, srpsko stradanje, to sada vidimo, imalo je smisla. Sve kroz šta smo prolazili bio je jedan put koji je bio tačno predviđen za nas, krst ni teži ni lakše nego što smo mogli da ponesemo. Ta stradanja od 1941. do 1945. od 1912. do 1918. godine, u vekovima pre toga, govorim o ratovima i velikim stradanjima, to smo mi, to je nama pripadalo.
Ovo u ekskluzivnom intervjuu za video produkciju „Iskre“ kaže istoričar Miloš Ković.
-Ono što smo doživeli u Krajini, Sarajevu, Kosovu i Metohiji, u mnogome je strašnije od onog što smo preživeli u Drugom svetskom ratu. Ali, ništa nije gotovo. Istoriju treba razumeti, ali, treba živeti u svom vremenu, čitati znakove vremena – kaže Ković.
Ković u intervjuu govori o najvećim srpskim izazovima, gde su Srbi danas na putu kroz istoriju, novoj epohi koja je počela padom Berlinskog zida, onima koji žive u vremenu Tita, Jugoslavije, odbijajući da že u sadašnjosti, novim generacijama spremnim da žive u vremenu koje dolazi.
-Ovde je sada reč da li ćemo biti uništeni kao zajednica, kao narod, ili ćemo živeti. Da li ćemo dozvoliti da nam otmu Kosovo i da nas pretvore u generaciju izdajnika koji su sami potpisali izdaju. Da li ćemo dozvoliti asimilaciju srpskog naroda u Crnoj Gori, da ih proteraju, čuli smo da tamo neki pominju traktore, sa Srbima u Makedoniji, Hrvatskoj, Srpskoj i Federaciji BiH…
Srpskom narodu u susednim zemljama, tzv. srpskom svetu, preti konrektna opasnost od uništenja. Pred nama je odgovor na pitanje hoćemo li živeti ili mreti. To je pitanje sa kojim su se suočili Jermeni od 1894. do 1915, ili Jevreji 1939, to pitanje mi rešavamo. Kad to shvatimo onda nema više partizani, četnici, ljotićevci, nedićevci, nema rusofili, zapadnjaci…
To je pitanje sa kojim su se suočili storosedeoci američkog kontinenta. Jeste li videli kakav je prsten nosio general Mladić u haškoj sudnici? O tome se ovde radi, oni hoće da nas unište, pobiju, da nas isele, asimiluju. Kada shvatimo da na to pitanje danas odgovaramo, onda će nam pući pred očima i bićemo kadri da damo prave odgovore. Cilj je da sprečimo dušmane da ikada više spuste ruke na našu decu – kaže Ković.
-Zašto genocid u Srebenici? Da bi se sakrio Jasenovac, da bi se sakrila Oluja. Mi možemo da bežimo od priče o genocidu, ona će doći po nas.
Oni se ne smiruju, potomci ubica nas će optužiti za genocid. Oni imaju problem sa tim što je učinjeno – reči su Kovića.
Izvor: Iskra