Навршило се 105 година од проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, коју је прокламовао престолонаследник Александар Карађорђевић у кући Крсмановића на Теразијама у Београду, а Краљевина СХС је 1929. формално променила име у Краљевина Југославија.
Свечаном проглашењу државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца претходили су закључци Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба и одлуке о уједињењу Војводине и Црне Горе са Србијом.
„Данас се на то уједињење најчешће гледа као на крупну историјску грешку. Они које су Срби спасавали и преводили на победничку страну у два светска рата касније нису показали ни захвалност ни лојалност. Цену такве грешке платили су, наравно, Срби. Јасеновац и „Олуја“ кључне су речи у историји две Југославије“ наводи проф. др Милош Ковић за ИН4С портал.
С друге стране, додаје он, после епских ратних победа, створена је велика држава, у којој су уједињени готово сви Срби, у коју су ушли сви Срби римокатолици и мухамеданци, како се тада говорило.
„Уједињена је Српска црква и обновљена Патријаршија. Срби су насељавани у национално мешовите средине, па и тамо одакле су до тада протеривани, на пример у Метохију и на Косово. Видовданска идеја била је у темељима те државе. То је било златно доба српске културе, време Николаја Велимировића, Слободана Јовановића, Милоша Црњанског, Иве Андрића и других великана. Можемо покушати да направимо мисаони експеримент и да замислимо где би данас била та држава да је 1941. није разорио Хитлер. Бојим се да пречесто своје грешке и слабости из протекле три деценије приписујемо великим прецима – краљу Александру, Пашићу и другима. Зато мислим да 1. децембар не би требало занемарити у низу посебно важних датума у историји српског народа“ закључио је Ковић.
Извор: ИН4С