РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.000 Београд, Змај Јовина 15
Бр. 2/18 – 16. фебруар 7526 (2018)
СРБИ И ХРВАТИ – БУДУЋА РАВНОПРАВНОСТ
Посета председника Србије, Александра Вучића, Хрватској – 12. и 13. фебруара 2018. године ће бити темељ за побољшање односа Србије и Хрватске, а и за равноправан државнии однос према припадницима српског народа у Хрватској и припадницима хрватскког народа у Србији. Тако су обећали председник Србије, Александар Вучић и председник Хрватске, Колинда Грабар Китаровић.
Изјавили су – да се не слажу при оценама претходних односа српских и хрватских држава и односа српског и хрватског народа, али су обећали да ће градити будуће равноправне државне и националне односе у корист обе државе и оба народа.
Влада Републике Српске Крајине у прогонству је обавезна, у име 800.000 прогнаних Срба из Републике Српске Крајине и хрватских градова, да поручи председницима Србије и Хрватске – да најављени добри односи Србије и Хрватске у будућности, не могу бити остварени док се Србима Крајишницима не врате ускраћена права – након хрватског прогона и других злочина над Србима Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН) и над Србима у хрватским градовима од 1990. до 1995. године.
Две државе ће бити обавезне да, у сарадњи с УН, ЕУ и међународним судовима, признају следеће кривичне мере против Срба Крајишника – и од 1990. до 1995, али и истоветне мере обављене у обе Југославије, од 1918. до 1990. године:
А) Под притиском нацистичке Хитлерове Немачке и фашистичке Италије, владар Краљевине Југославије, принц Павле Карађорђевић је уступио српске етничке и историјске земље Хрватској Бановини: Дубровник, Далмацију, Лику, Кордун, Банију и већи део Славоније.
Б) Комунистички председник Југославије, Хрват – Јосип Броз Тито је уступио 1945. године Хрватској део српске Војводине, Барању, која је била насељена већинским српским православним станвништвом. Из Хрватске се често истичу захтеви да се Барањи припоје и неки делови српске Бачке, чиме се само скрива истина да је цела Барања само део Србије – њене покрајине Војводине.
В) Ове уступљене српске земље су чиниле државотворну покрајину у Аустрији од 1630. године, а српски народ је у Аустрији уживао државотворни статус и имао је аутономну управу у Аустрији,
Г) Тако државотворан српски народ у Крајини је задржао свој државотворни статус и у Југославији од 1943. до 1990. године, кад је проглашен државотворним народом у Хрватској – равноправним с хрватским народом,
Д) По Уставу СФР Југославије од 1974, отцепљење из Југославије су могли да остваре само државотворни народи (што су били Срби у СР Хрватској, а не Републике – што је учинила Хрватска 1991. године),
Ђ) Хрватска је 1991. године прогласила српски државотворни народ за националну мањину – што је било супротно међународном праву,
Е) Хрватска је 1995. лишила Србе свих људских права – прогнала их са српске етничке и историјске земље, одузела им сву покретну и непокретну имовину и лишила основних људских права – међу којима и права на приватну имовину,
Ж) Хрватска је подржала колонијалну политику на српској земљи, те је признала окупирано српско Косово и Метохију као независну државу, а Шиптаре су на то подручје доселили из Албаније – фашистичка Италија од 1941. до 1943, нацистичка Немачка од 1943. до 1945. и комунистичка власт, на челу с Хрватом – Јосипом Брозом Титом, од 1945. до 1980. године. Шиптари су и поред таквог досељавања само на српску земљу били национална мањина у Србији, те нису имали право на отцепљење од Југославије и Србије,
З) Супротно шиптарској националној мањини у Србији, Срби су у СР Хрватској били државотворан народ, те се очекује од Републике Србије да призна Републику Српску Крајину (што је у складу с међународним правом), јер је Хрватска признала „независно Косово“ (што је у супротности с одредбама међународног права),
И) Наравно, Србија је обавезна (као потписник „Венсовог плана“) да захтева од УН и међународних судова да Хрватска оконча окупацију Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН), што ће се обавити мирољубивим, а не ратним методама.
Влада РС Крајине у прогонству моли све добронамерне људе, државне и научне установе, те новинаре – да прослеђују и подржавају предложене мере за враћање људских и других права прогнаним Србима Крајишницима, чију децу и данас у Хрватској преводе из православне у католичку вероисповест.
Милорад Буха, председник Владе