Миле Рајшић: Робинзон из шуме Орлове

Старо Село – Самотњак Миле Рајшић живи у рушевној кући на крају Старог Села, десетак километара југоисточно од Топуског, на самом рубу познате шуме Орлове. Једино друштво праве му дивље свиње, вукови, лисице и јастребови, који га очито сматрају уљезом па свакодневно чине штету како би из своје шуме отјерали нежељеног госта.

“Кућа у којој сам рођен још је дубље у шуми, али не живим у њој јер је изгорјела 2005. године. Наиме, неопрезно сам претакао бензин, дошло је до искрења и кућа се запалила, ја сам једва живу главу извукао”, прича Миле и додаје:

“Најближи сусјед који је живио нешто ниже, а родно огњиште напустио је у Олуји, понудио ми је кров над главом у својој кући гдје, ево, живим већ 8 година. Кућа је дерутна, ту и тамо прокишњава, али ја сам се смјестио у једну просторију која барем мало личи на собу. Ту ми је пећ, кревет, стари креденац, и то је све што ми треба”, скроман је 67-годишњи Миле Рајшић.

Жаруља у соби овог шумског Робинзона откако он овдје живи није никада засвијетлила; на самом рубу цивилизације живи без струје и воде, али и без икакве наде да ће се у његову усамљеничком животу нешто промијенити.

“У коловозу 1995. када су сви напуштали село, па и моји родитељи с двојицом браће, ја сам одлучио остати. Некако сам мислио, па неће ме ваљда Хрвати убити. Рачунао сам да се у животу нисам никоме замјерио, никоме никада нисам нешто нажао учинио, па какви би то људи били који би дигли руку на мене. Био сам у праву. Када је у село ушла хрватска војска, ја сам био једини становник Старог Села. Питали су ме за здравље, видјели и прегледали кућу и кућиште и отишли. Сутрадан су дошли неки други, исто у униформама, донијели нешто хране и покривача, рекли да се не бринем, и тако сам остао. Десет година сам тако живио док ми није кућа изгорјела, а онда сам преселио овдје. Мало сам се распитивао да ми нетко обнови и поправи родитељску кућу, али сви су рекли да нема ништа од тога јер сам је сам запалио. Примам социјалну помоћ од 850 куна и некако преживљавам. Највећи проблем су ми дивље звијери. Кокоши не могу имати јер их одма’ покупи јастреб, кромпир не могу засадити јер га већ сутрадан поједу вепрови који рују свакодневно, свега пар метара од кућног прага, а овце опет не могу заметнути јер харају вукови. Посебно за зимских ноћи чујем њихово завијање око куће. Све што поједем морам купити у Топуском, гдје је прва трговина. Како живим у шуми, немам нити воћа, тек ујесен наберем нешто кестена и пронађем покоју гљиву. Срећом, не пијем и не пушим, па некако претекне за храну. Углавном једем храну из конзерви јер немам струје нити фрижидера да створим неке залихе.

Најгоре је кад заспу сњегови, па не могу и по неколико дана изаћи из куће. Кад би било среће да ми нетко додијели неку напуштену кућицу ближе Топуском, било би пуно лакше”, каже Миле Рајшић, око чије куће неријетко у сумрак одјекују пуцњи ловаца и криволоваца.

Иако је, вјеројатно, најусамљенији становник Баније, јер километрима око њега нитко не живи, Милу Рајшића врло добро познају становници Топуског. Наиме, овај шумски усамљеник свакога дана, већ десетак година, љети и зими, по киши и сунцу, у цик зоре крене из шуме пјешице према Топуском. До цесте има један километар, увијек блатњавим и једва проходним шумским путем, а онда десетак километара цестом полако два сата хода до Топуског.

Овдје га знају сви, трговци, мјештани, па чак и гости и пацијенти Љечилишта. Увијек сам, као и у својој шуми, посјети дућане, купи крух и покоју конзерву, сједне на клупу, па око подне назад, пут под ноге.

“Свакодневно виђам Милу овдје у граду. Зађе ту и тамо у моју воћарницу, некада купи, а некада му поклоним пар јабука које брижљиво спреми у своју торбу. Ако га некада не видим, забринем се да се није разболио”, каже власник топуске воћарнице Сали Даут.

Марија, продавачица у једној трговини, за Рајшића каже: “Миран је, тих човјек. Кад уђе у трговину, помно бира што ће купити, три пута провјерава цијену и рачуна. И педесет липа зна бити разлог да одустане од купње. Поштен је и никоме није дужан. Прави чудак у ово вријеме грабежи и превара.“

Извор: Банија Онлине

Везане вијести:

Милан Бујинац: Робинзон у свом селу | Јадовно 1941.

Хрватски глумац и његова супруга спасавали старе и немоћне од …

Срби у Хрватској – Ни на небу ни на земљи | Јадовно 1941.