Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Jasenovac je mesto najmasovnijeg genocida nad Srbima. Samo u Jasenovcu ubijeno je preko 900.000 ljudi od toga više od 700.000 Srba. Na tu temu Milan Zarić je snimio film „Prva trećina“, a u razgovoru za naš portal, Srbin.info, otkrio je zašto je to uradio.
1.Jasenovac je mesto najvećeg stradanja Srba o kom nikada nije napravljen nijedan film. Šta je bio Vaš motiv za snimanje filma Prva trećina?
Jasenovac je samo jedno od najvećih mesta stradanja Srba, ali i drugih naroda i onih koji su od strane NDH režima smatrani kao inferiorni. Mislim da postoje oko 80 stratišta gde su ljudi ubijani. Mnogobrojni logori i jame. Neka mesta nam još uvek nisu ni poznata. Predsednik Udruženja Jadovno iz Banja Luke, Dušan Bastašić zna mnogo više o ovim stratištima.
Kažete da nije napravljen nijedan film. Postoji jedan film. Mislim da je napravljen 60-ih i zove se „Deveti Krug“. Film se bavi ljubavnom pričom između Hrvata i Jevrejke. Doduše radnja filma se odigrava u logoru Jasenovac i prikazuju se i ta njihova zverstva, ali Srbi nisu tema tog filma. Taj film je po mom mišljenju omalovažavanje srpskih žrtava. Moj motiv da snimim film je pomalo i inat svima koji prećutkuju ili zabranjuju da se i ovoj temi govori. Prezirem cenzuru i ugnjetavanje.
Pored toga postoji i želja da dam neki svoj doprinos obelodanjivanju ovih ali i nekih sličnih događaja. 10.10. 2010. godine sam spontano prvi put bio u Jasenovcu. Nalazio sam se na putu iz Ciriha ka Srbiji i rešio da svratim. Ta poseta je za mene bila veoma teška. Loše sam se osećao. Mislio da nešto znam o tome, ali to je bilo samo površno. Kasnije sam počeo da istražujem i da saznajem sve više i više. Bilo je jako mučno suočiti se ta tom temom. Tako se, opet spontano, rodila ideja da snimim film. Imao sam sreće da sam upoznao producenta Bojana Babina, koji je i odradio veliki deo posla oko organizacija i snimanja filma.
2.Naslednica NDH, današnja Hrvatska, pokušava da napravi reviziju istorije i genocid nad Srbima predstavi kao propagandu Srbije. Zašto je to tako?
Hrvatska ne pokušava, ona pravi već reviziju i vodi svoju propagandu. Ne znam samo gde je ta naša srpska propaganda. Meni se čini da Srbi vode svoju propagandu u korist toj hrvatskoj reviziji. Jadna je ta naša propaganda. Pitate zašto je to tako. Jednostavno. Hrvati imaju svoje stanovište i nas to ne treba da zanima. Ono što nama nedostaje je da započnemo našu, srpsku propagandu. Jedan od načina je i ovaj film.
3.Svedoci smo da se na malim ekranima puštaju serije o Sulejmanu i sličnim istoriskim ličnostima, a da serija i filmova o našim velikanima i istorijskim događajima od krucijalnog značaja skoro i da nema. Da li naša istorija i naši velikani nisu dovoljno zanimljivi rediteljima ili je na sceni pokušaj guranja u zaborav srpskog naroda?
Čuo sam za te serije. Ovo je pitanje za ljude iz sveta filma ali i celokupne srpske elite. Zašto ništa ne urade po tom pitanju? Mislim da je sve to deo jednog projekta koji traje mnogo dugo. Srbi su bili veliki narod koji se sistematski uništava. Sve te serije i sva druga dešavanja su deo projekta da ne bi slučajno nešto više saznali o sebi i svojoj istoriji. Ovo što danas prosečan Srbin zna o sebi i svojim precima nema veze sa istinom. Neka se svako zapita, kako to da mi Srbi, jedan navodno mali i nebitan narod, živimo na najboljem mestu na svetu. Geografski i klimatski uslovi su idealni na Balkanu. Kako smo mi uspeli da opstanemo na tom prostoru pored svih tih sila koje nas vekovima napadaju? Razmislite o tome.
4.Kada i gde će biti premijera Vašeg filma, „Prva trećina”?
Ne znam tačan termin premijere, a ni mesto održavanja premijere. Nadam se da će biti za oko tri meseca.
5.Da li ćete nastaviti da snimate filmove o sličnim temama?
Nadam se da hoću. Ipak više bih voleo da to počnu i oni koji važe za velike stručnjake u svetu filma. Pre svega mislim na Emira Kusturicu.
Film pred kojim će papi klecati kolena
FILM O BESTIJALNIM ZLOČINIMA – Jadovno 1941.
O Svetom Vukašinu klepačkom i jasenovačkom – Jadovno 1941.
