Milan Ružić: Scenario za hrvatski (h)istorijski ep

Vidim da javni servis Hrvatske počinje sve više da deluje kao javna kuća tako što podmeće informacije koje nemaju veze sa istinom, a ljudi iz Hrvatske plaćaju pretplatu da budu njima zadovoljeni.

Ovoga puta tamo je izrečeno da je parola „Trećinu pokrstiti, trećinu pobiti, a trećinu proterati“ srpska mozgarija. Ispade da je Mile Budak bio svetac koji nikada ništa loše nije učinio.

Kad smo već kod raznih budaka, Antun Vrdoljak je čovek u čijem filmu „Tito“ se ova tvrdnja promoviše. U tom filmu je sve nekako hrvatski – revizija istorije, pranje biografije, „raskrinkavanje“ Tita i Draže (kao da su ova dvojica bili u stalnim dogovorima), pokušaj pravljenja marketinški uspešnog filma, laži, krivljenje Srba, mržnja. Dakle, kada se sve ovo nakupi na gomilu, Vrdoljaku ne ostaje ništa drugo, osim da kaže: „Akcija!“ I bi akcija. Međutim, nigde da se nađe nekakva reakcija na ove sulude tvrdnje.

Gospodin Antun Vrdoljak je očigledno vrdnuo moralom, možda i nečim što ima veze sa mozgom, a naročito nakon debakla svog novog filma „General“ o Gotovini. Taj film je do nogu potučen, istina indirektno, filmom „Dnevnik Diane Budisavljević“. Pa zar može biti bolnije po jednog takvog revizionistu, kažu reditelja i Hrvata?

Za gospodina Vrdoljaka imam jedan predlog kako bi slavno okončao svoju filmsku karijeru…

Prvo treba od Srba napraviti nešto poput Hrvata. Dakle, nekoga ko je imao neopisivu želju za krvlju i ko sa poražene strane pokušava da se prebaci na svetlu stranu istorije i spere sve greške koje je počinio, umesto da ih prizna i pokaje se. Kada od Srba napravite koljače dece i gurače u jame, onda im nađite nekoga ko će sve ovo opevati. Dakle, Tompson – komada jedan. Radi većeg umetničkog dojma, preporučujem da ovog vokalnog rasistu nazovete Tupson. Onda će vam trebati neko ko će u ime Srba spakovati 250 000 ljudi na traktore i u automobile, a usput ih i bombardovati, jer nije hrvatski, oprostite – srpski, ostaviti ljude u životu.

Kad već te najgledanije filmove, ali ne i najnagrađivanije, snimate, onda možete i krenuti drugim tokom. Smislite lukavi triler i zaplet od kog će sve, pa i međunarodnu zajednicu zaboleti glava i koji će opet izdejstvovati bombardovanje Srba. Kakav bi ovo uspeh hrvatskog filma bio! U filmu prikažite sve grozote koje su Hrvati činili nad Srbima, a onda negde oko polovine filma ustvrdite da su sve ovo Srbi činili samima sebi kako bi optužili Hrvate.

Neka bude da smo mi sebe gurali u jame, ma šta gurali, iskopali ih i onda se u njih bacali zbog propagande. Ostavili smo tek ponekog svog živog da zabetonira te jame kako bi naša propaganda uspela nakon 70 godina (e ovo je pravi umetnički motiv). Onda smo pokrali traktore i automobile, platili statiste (jer nas nije moglo biti 250 000) i krenuli ka Beogradu, a zatim smo pobili svoje ljude kako biste vi ispali krivi. Jasenovac – srpska izmišljotina. Logor su otvorili Srbi i pobili u njemu 700 000 hrvatskih partizana i onda optužili Hrvate za genocid. Nije nama Srbima ovo bilo dovoljno, već smo gde god je koji metak u Hrvatskoj ispaljen namerno stali ispred njega i primali ga glavom kako bismo naružili vas Hrvate.

Pošto ništa od ovoga nije bilo dovoljno, onda smo uhvatili da pokrštavamo, da odvodimo novorođenčad kao što su Turci nama činili (od njih smo ukrali recept), onda smo osnovali logore za svoju decu, dok nam je Stepinac uporno svetački govorio: „Nemojte. Dajmo šansu miru i ljubavi.“

Pošto smo se u međuvremenu opet, ovoga puta pomoću Tita koji je u stvari bio Srbin, šta Srbin – srbenda, vratili u Hrvatsku, jer nam vaše krvi nije bilo dovoljno, pa smo počeli ponovo da pravimo gluposti i pokrećemo ratove želeći da vi Hrvati osnujete svoju državu kakvu zaslužujete. Izmislili smo crne košulje, srboseke, bacanje beba na bajonete, paranje majki i vraćanje njihovih silovanih beba u stomake, od iznutrica ukrašavali prostorije za dočeke novih godina, izmišljali 57 načina za ubijanje, ubedili Malapartea da ode kod Pavelića kojem smo smesti li korpu hrvatskih očiju kao srpske, odgajili i onda na vas Hrvate pustili Luburića i naravno bacili Šantićev spomenik u Neretvu. A od Rusa smo nabavljali gas za gasne komore u logorima.

Ne znam, gospodine Vrdoljak, kako više da vam pomognem. Napisao sam vam glavne crte scenarija za pravi hrvatski istorijski ep i ne tražim nikakav honorar. Moja plata neka bude ono da posle takvog filma više ništa nećete snimati.

A kada pojedini izrodi moga naroda počnu da se izvinjavaju za laži koje budete prikazali u filmu, sve zarad titule demokrata, tad ću znati da je sve otišlo dođavola. Tada će prestati da postoji istorija, sećanje na žrtve i samopoštovanje Srba. Umetnost se mora graditi na imaginaciji (možda i na laži), ali laž ne sme biti cilj umetnosti.

Ukoliko je u pitanju javni servis, onda bi mogao ponekad i da servisira ono što ne valja i spreči pravljenje temelja za ponovnu mržnju i ratove od kojih će profitirati neki novi Vrdoljaci, a kojih su siti normalni ljudi kako iz Srbije, tako i iz Hrvatske.

Zar nije lakše priznati, nego izmišljati nove laži u nedogled?

Nije li lakše napraviti dobar film, nego „Generala“?

Nije li lakše biti Srbin kada se vidi čime se bave pojedini Hrvati?

Milan Ružić

Izvor: VIDOVDAN