Милан Кољанин ЛОГОР ГОСПИЋ У ХРВАТСКОЈ НАЦИОНАЛНО-РАСНОЈ ПОЛИТИЦИ 1941. ГОДИНЕ

Институт за савремену историју, Београд

ЛОГОР ГОСПИЋ У ХРВАТСКОЈ НАЦИОНАЛНО-РАСНОЈ ПОЛИТИЦИ 1941. ГОДИНЕ

Сплет повољних политичких и војних околности насталих после 27. марта и почетка  агресије Немачке и  њених савезника на Краљевину Југославију, омогућио је стварање Независнe Државе Хрватске и испуњавање политичког програма екстремног хрватског национализма. Иако је формално била у италијанској интересној сфери, усташка држава је како својим настанком, тако и идеолошким профилом била много ближа немачком нацистичком, него италијанском фашистичком моделу. Нова државна структура је успостављена изненађујуће брзо јер је била ослоњена на органе Бановине Хрватске који су се по јавном позиву потпредседника југословенске владе Влатка Мачека ставили на располагање новој владајућој елити. Врло значајну улогу одиграла је и подршка Римокатоличке цркве  новоствореној држави.

Идеолошке основе усташке организације, пре свега њена антисрпска и антијеврејска (заснована на расистичком антисемитизму) компонента одмах су постале саставни део политике нове власти, која ју је доследно спроводила све време постојања великохрватске државе. Репресивно законодавство је давало псеудоправну форму за спровођење хрватске национално-расне политике чија суштина је била стварање хомогене државе Хрвата, римокатоличких и муслиманских, уништењем српског, јеврејског и ромског народа, као и политички непожељних грађана, пре свега комуниста и југословенских националиста. При томе је процес друштвене екскомуникације, стигматизације, експропријације и екстерминације имао одређене специфичности код различитих национално-расних група.

Већ од првих дана постојања усташке државе је било уочљиво настојање на уношењу система у процес уништења при чему је стварање мреже логора добијало прворазредан значај. Када је реч о Србима, процес уништења је отпочео на њиховим етничким просторима, пре свега у селима, али је од краја априла, а нарочито од јуна 1941. већина егзекуција вршена систематски и масовно у новоствореним  логорима смрти са центром у Госпићу. У мрежи сабирних логора из којих је пут водио у Госпић најзначајнији су били логори у Копривници и Загребу (Велесајам). Процес уништења Јевреја (холокауст) био је везан практично искључиво за новостворену мрежу логора.

На основу домицила, полне и старосне структуре жртава логора Госпић, поуздано се може тврдити да се радило о систематском уништавању српског и јеврејског народа са целе територије НДХ. Већ тада је створен основни модел уништења који је функционисао до краја постојања усташке државе. Систем логора смрти са центром у Јасеновцу постаће усавршена и много развијенија варијанта модела чије основе су утврђене у систему логора смрти са центром у Госпићу у периоду од јуна до августа 1941.

Када је реч о спровођењу политика масовног уништења етничких, верских, националних и расних група у оквиру „новог европског поретка“ у неком од логора, логор Госпић има првенство. Почетак „крсташког рата“ нацистичке Немачке и њених савезника и сателита против Совјетског Савеза 22. јуна 1941. је означио почетак масовног и систематског убијања Јевреја на заузетим територијама, али ће систем логора смрти почети да делује тек од краја 1941. и почетка 1942. године. Другим речима, мануфактура смрти НДХ са центром у Госпићу, од августа 1941. у Јасеновцу, претходила је индустрији смрти нацистичке Немачке са центром у окупираној Пољској. Хрватска национално-расна политика тако је већ јуна 1941. добила врло ефикасно средство за остварење свог најважнијег циља: физичког уништења српског и јеврејског народа на својој територији.