Загреб – У наставку суђења ратном саветнику у МУП-у Томиславу Мерчепу исказ је дао бивши помоћник владиног комесара за Пакрац Ђорђе Гуњевић.
Мерчеп се терети за хапшење 52 и мучења и ликвидацију 43 српска цивила из Загреба, Пакраца и Кутине.
Он је потврдио да су га у октобру 1991. припадници Мерчепове јединице заточили и пребили у Пакрачкој Пољани, где га је испитивао и сам Мерчеп.
Гуњевић је испричао да су 11. октобра 1991. двојица униформисаних мушкараца дошла по њега у канцеларију у Кутини, где је радио као помоћник владиног комесара задужен за здравство и социјално старање. Рекли су му, како је навео на суђењу, да га воде у Пакрачку Пољану код команданта њихове јединице Мерчепа, а онда му одузели пиштољ за који је имао дозволу и новац и личне документе.
„Рекли су ми да ми то ионако више неће бити потребно. Осећао сам се јадно и понижено“, рекао је Гуњевић.
Након што су стигли у Дом културе у Пакрачкој Пољани уследила су свакодневна понижавања, малтретирања и мучења недостојна човека, а њега су поред осталог више пута мучили прикључивањем на струјни индуктор. Трпео је ужасне болове, а помогао му је лекар који је наредио да му се дају аналгетици.
Гуњевић и остали затвореници морали су да певају хрватску химну и дижу руку на усташки поздрав, а како је рекао „како је ко дошао, радио је шта је хтео“.
Он је казао да овакве поступке није ничим заслужио, јер се није огрешио о закон, додавши да зна да је многима било нелогично да он као Србин и православац буде званичник у хрватској власти.
У Пакрачкој Пољани видео је још неколико затворених цивила који су такође мучени, али није чуо да би Мерчеп издавао наређења за то нити зна да је неко убијен.
Гуњевић је пуштен након што је за њега интервенисало више људи, међу којима и тадашњи министар здравства Андрија Хебранг. Према његовим речима, немогуће је да тадашња власт није знала шта се догађа у Пакрачкој Пољани, из које се није могло побећи.
„То није било илегално, за то се знало“, рекао је Гуњевић, који не верује тадашњем министру унутрашњих послова Ивану Векићу да ништа није знао о мучењима.
Због мучења у Пакрачкој Пољани Гуњевић је оболео од дијабетеса, а никада му није ни враћено тадашњих 20.000 немачких марака и 100.000 динара и документи које су му „мерчеповци“ одузели приликом хапшења.
Данас је исказ дала и Ана Мудрић, која је као новинарка ХТВ-а ујесен често разговарала с Мерчепом. Она је изјавила да остаје код свог исказа из марта кад је посведочила да се у Пакрачкој Пољани знало да је Мерчеп „главни“.
Суђење Мерчепу се наставља 11. маја.
Мерчеп је ухапшен 10. децембра 2010. године, а како је пре неколико година наводно претрпео мождани удар, због лошег здравственог стања одмах је пребачен у затворску болницу. Подизање оптужнице у јуну прошле године дочекао је у бањи у којој се лечио.
Невладине организација тражиле су да Мерчеп одговара и због нестанака и убистава српских цивила из Вуковара у лето 1991. године, далеко пре почетка борби за град, али тужилаштво није услишило њихов захтев.
Извор: B92