arrow up

Подијелите вијест:

Меморијали Великог рата у добром стању

У Музеју Семберије у Бијељини данас је отворена изложба о меморијалима Првог свјетског рата у Републици Српској, чији су аутори Мирко Бабић, Снежана Неговановић и Ненад Лукић.

 У Музеју Семберије у Бијељини данас је отворена изложба о меморијалима Првог свјетског рата у Републици Српској, чији су аутори Мирко Бабић, Снежана Неговановић и Ненад Лукић.
Музеј Семберије – изложба Фото: СРНА

Неговановићева је рекла новинарима да је изложба резултат трогодишњег истраживања и ово је њено прво представљање које приказује стање 43 меморијална обиљежја, а уз изложбу је урађен и каталог.

“Упоредо са нашим истраживањем трајала је и обнова меморијала, захваљујући општем интересовању поводом стогодишњице обиљежавања краја Првог светског рата и овом изложбом започиње низ догађаја којима ће се обележити победа у овом Великом рату”, истакла је она.

Према оцјени аутора истраживања, на територији Републике Српске меморијали Великог рата су у врло добром стању, захваљујући активном односу према оваквим спомен-обиљежјима, нарочито послије стварања Републике Српске и јасно дефинисаног става ка српском националном идентитету.

“Велики број меморијала је обновљен, након што су прошли сличну судбину и бурну историју, настали су након Првог светског рата, срушени у Другом светском рату, након тога су обновљени на неки другачији идеолошки начин, да би опет били рушени у последњем одбрамбено-отаџбинском рату и поново обновљени, са враћеним крстом који је раније био замењен петокраком”, каже Неговановићева.

Она је навела да ће поводом обиљежавања стогодишњице побједе у Великом рату у Републици Српској бити постављени и нови споменици.

Изложба приказује три врсте меморијалних обиљежја, споменике жртвама егзекуција и намјештених процеса Србима након Сарајевског атентата, меморијале борцима Великог рата и споменике меморијализације династијама који су подизани у част краљу Петру и краљу Александру.

За Неговановићеву Бијељина има најљепши споменик краљу Петру у Републици Српској, а најљепши споменик Великог рата у Српској је у Требињу, у чијој је креацији учествовао и велики српски пјесник Јован Дучић.

“Српски народ је у 20. веку преживео велика страдања и свим тим људима који су страдали за данашњу слободу треба одати пошту, иако нисмо успели ни да попишемо жртве тих ратова”, рекла је она.

Истраживање стручњака из Србије и Српске обухватило је и меморијале на просторима данашње Федерације БиХ.

Неговановићева каже да споменици у Мостару и Стоцу нису ни пронађени, у Сарајеву постоје, али са другачијим видом интерпретације, док су аутори имали одличну сарадњу у Тузли гдје је постављен и нови споменик добровољцу из Великог рата.

Она је посебно истакла важност обнове Видовданске костурнице на Кошеву у Сарајеву, која се ради по пројекту Републичког завода за заштиту природног и културног насљеђа из Бањалуке.

Изложба “Меморијали Првог свјетског рата на територији Републике Српске” биће постављена у Музеју Семберије у Бијељини до 23. Фебруара.

Извор: СРНА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​