Међународни дан несталих – Над српским народом почињен злочин

Код спомен-крста на Озрену данас jе одржана централна манифестациjа у Републици Српскоj у оквиру обиљежавања Међународног дана несталих, са коjе jе указано да посљедице рата нису избрисане 21. новембром 1995. године када jе потписан Деjтонски мировни споразум и да jе Република Српска незадовољна начином на коjи се третираjу злочини почињени над Србима.

Код спомен-крста на Озрену одржана jе централна манифестациjа у Републици Српскоj у оквиру обиљежавања Међународног дана несталих

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао jе да се мора пробудити савjест и освиjестити се тако да као народ добро проучимо своjу историjу, посљедице и историjске догађаjе.

„Морамо бити jединствени да нам се никада више не деси да се окренемо jедни против других. Претпоставка свих претпоставки jесте слобода са правдом, а претходница те слободе jе jединство, коjе jе формула на основу коjе можемо да опстанемо на овим просторима“, рекао jе Савановић.

Он jе истакао да су Срби у историjи само бранили своjа огњишта, слободу и народ, а увиjек су били мета „тих подмуклих“ коjе су олако прихватали у своj загрљаj и заборављали њихове раниjе злочине према српском народу.

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић поновио jе да jе на Озрену почињен стравичан злочин над српским народом коjи има све елементе геноцида, али да за оваj злочин jош нико у БиХ ниjе одговарао, осим преминулог команданта такозване Армиjе БиХ Расима Делића, коjи jе пред Хашким трибуналом осуђен на три и по године затвора.

Он jе рекао да су породице погинулих из Републике Српске незадовољне радом Института за нестала лица БиХ и Међународне комисиjе за нестала лица у процесу тражења несталих Срба, као и радом Суда и Тужилаштва БиХ на процесуирању ратних злочина почињених над Србима, због чега подржаваjу наjављено одржавање референдума у Републици Српскоj о Суду и Тужилаштву БиХ.

Митровић jе прецизирао да jе на Озрену измjештено 11 масовних српских гробница са око 140 тиjела, од чега jе наjкарактеристичниjи случаj из Гостовића гдjе су 53 српска борца измасакрирали муџахедини, од чега jе 12 тиjела пронађено и идентификовано, док jе на Озрену заробљено 459 српских воjника, од чега их jе 49 размиjењено, 271 идентификовано, а 131 се води као нестао.

Он jе упозорио да ће процес налажења посмртних остатака и њихова идентификациjа траjати jош 40 година уколико се настави досадашњом динамиком.

„Оваква динамика за нас никако ниjе охрабруjућа, рекао jе Митровић.

Предсjедник Завичаjног удружења Завидовићана са сjедиштем у Добоjу Зоран Благоjевић рекао jе да сваке године сахрањуjу оне коjе уз надљудске напоре успиjу пронаћи и идентификовати, а често у ковчег положе само лобању и пар костиjу, пронађених у ђубришту секундарне масовне гробнице.

Благоjевић, коjи jе у одбрамбено-отаџбинском рату био jедан од старjешина 4. Озренске лаке пjешадиjске /Возућке/ бригаде, прецизирао jе да су jош 137 имена на списку оних за коjима се трага, међу њима велики jе броj оних коjи су, по свjедочењу очевидаца, живи заробљени и одведени у казамате у Зеници и Тузли.

Замjеник предсjедника Одбора породица заробљених и несталих Бранка Дулић рекла jе да Срби процесуирањем ратних злочина над српским народом генерално не могу бити задовољни, посебно када jе риjеч стравичним злочинима на Озрену за коjе jе jедино преминули Делић осуђен на свега три године затвора по командноj одговорности.

Она jе рекла да и наjновиjа донациjа холандске владе за тражење Сребреничана довољно говори о досадашњоj и садашњоj дискриминациjи српских жртава.

Начелник општине Петрово Озрен Петковић изjавио jе да jе на Озрену извршен локални геноцид, етничко чишћење, те стравични злочини и измjештање гробница.

На спомен-крст у близини манастира Озрен виjенце су положили министар Миленко Савановић, изасланици предсjедника Републике Српске и српскког члана Предсjедништва БиХ, представници Удружења „Ветерани Републике Српске“, делегациjе Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, Савеза ратних воjних инвалида Републике Српске, Црвеног крста Српске, Борачке организациjе и општине Петрово, делегациjа града Никшића, Завичаjног удружења „Завидовићи“, породица бораца и несталих цивила и други.

На списку несталих у Републици Српскоj jе 1.676 лица, док се у три спомен-костурнице налазе посмртни остаци 625 неидентификованих лица.

Извор: Радио Телевизиjа Републике Српске

Везане виjести:

Помен убиjеним Србима у Пучилама код Биjељине

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 20 ГОДИНА ОД ЕГЗОДУСА СРБА ИЗ ВОЗУЋЕ

ОСЛОБАЂАЊЕ СМОЛУЋЕ, ПОТПЕЋИ И ТИЊЕ – НАЈХУМАНИЈА …

ОПЕРАЦИЈА КОРИДОР – Битка за пут живота, II део – Jadovno …

НЕКАЖЊЕН ЗЛОЧИН НАД СРПСКИМ … – Jadovno 1941.

ВОЗУЋА: ЈЕДНО ОД НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ СТРАТИШТА НА ОЗРЕНУ

Озрен – Возућа – Јадовно 1941.