У Андрићевом институту у Андрићграду од сутра до 1. јула биће одржана Међународна конференција „Године које су промијениле свијет: Први свјетски рат у историји и историографији“.
Конференција ће бити отворена у 20.00 часова, а у суботу, 30. јуна, биће одржан панел „Пут у рат – почетак рата“ на којем ће, између осталих, говорити Брус Менинг теми „Додатна размишљања о Јулској кризи 1914“, Олег Ајрапетов „Почетак Првог свјетског рата: реаговање руског друштва“, Фјодор Гајда „Руски радикални либерали и руски циљеви у Првом свјетском рату“, Јован Заметица „Немирни сусед: историчари и балкански узроци Првог свјетског рата“, те Мирослав Перишић „Атентат у Сарајеву: отворена питања“.
На панелу „Први свјетски рат на Балкану и у југоисточној Европи“ Алексеј Тимофејев представиће реферат под називом „Балкан и руско-српски односи у Првом свјетском рату 1914-1917“, а Горан Милорадовић „Српска војска 1916-1918. и добровољачко питање: мотивација, очекивања, допринос, посљедице“.
На трећем панелу под називом „Окупација, цивилне жртве, ратни заробљеници разарања“ говориће Алан Каминг о теми „Хуманост и снага – улога Болнице шкотских жена у Србији 1914-1919“, Гордана Илић Марковић о теми „Српски ратни заробљеници и интернирци у Аустроугарској и аустроугарски ратни заробљеници у Краљевини Србији у Првом свјетском рату“, Далибор Денда о теми „Српски ратни заробљеници у Бугарској 1915-1918“, те Велибор Видић „Ваљевска болница 1914-1915“.
У суботу поподне биће одржан и панел „Крај рата, посљедице Версајске конференције, поуке историје“ на којој ће, између осталих, панелисти бити Миле Бјелајац о теми „Версај и такозване вјештачке државе“, Боривоје Милошевић „БиХ у вријеме завршетка Првог свјетског рата и стварања југословенске државе“, те Љубодраг Димић о теми „Албанци и Југославија 1918-1921“ и Светозар Рајак – „Вијек Првог свјетског рата: поуке и упозорења историје“.
У недјељу, 1. јула, на панелу „Први свјетски рат у историографији, кинематографији и књижевности“, између осталих, говориће Милош Ковић о теми „Гаврило Принцип: скица за портрет“, Јован Делић „Књижевност и Први свјетски рат“, Александра Вранеш „Књига у Првом светском рату“.
Извор: СРНА