Matijina služba Njegošu

Bećkovićeva poema o najvećem srpskom pesniku predstavljena u SKZ. Dušan Babić: Lepa opomena u svetu u kome se sve iznosi na pazar

Poetsku, a kakvu drugu, knjigu (o) Njegošu, posvećenu i naslovljenu „Prahu oca poezije“, predstavio je juče u zdanju izdavača, Srpske književne zadruge, pesnik, akademik Matija Bećković. Opisivana kao poema, spev, oda, pohvala, u predgovoru Milovana Danojlića čak i kao služba u crkvenom značenju pojma – ova je zbirka soneta događaj po sebi. Baš kao što je izlazak svake Matijine knjige, još od davne 1962. i „Vere Pavladoljske“, bio praznik srpskog jezika, a teško je pobrojati sve te važne datume, kako je juče u SKZ rekao Dušan Babić.

– Još je tada Matija počeo da ulazi pod kožu narodu, da mu postaje tumač, narodni pesnik. Ovoga puta je taj, jedan od najvećih srpskih pesnika napisao nesvakidašnju poemu o najvećem srpskom pesniku, i to je po sebi događaj – istakao je Babić, te naglasio da nijedna od navedenih odrednica ne hvata, ne pogađa lirski odnos pesnika prema predmetu pevanja. – Matija izmešta Njegoša u prostor svetog, predmet poeme je upravo sakralizovanje njegove pojave. U pravu je Danojlić kada je definiše kao službu svetom čoveku, što ova knjiga i jeste, po duhu i supstanci.

Matija u naslovu spaja dve poznate Njegoševe poetske posvete – Karađorđu i Simi Milutinoviću, pri čemu ovaj prvi oličava herojski princip, a drugi princip bogotražioca, objašnjava Babić, i dodaje:

– Sakralizujući Njegoša, pesnik sakralizuje jezik, kao nešto sveto i nasušno poput hleba, ali i poeziju uopšte. On traga za predvavilonskom dimenzijom jezika u kojoj su bog i čovek jedno. Njegoš sam, prisutan je u Matijinom pesništvu i onda kada se ne pominje: kao mera pevanja, života, čoveštva.

SAVEST NACIJE

Sam Bećković je, govoreći o svojoj „službi pustinjaku cetinjskom“, rekao da je Njegoš vrsta savesti naše nacije, koji je za duh srpskog naroda učinio najviše posle svemoćnoga, i vinuo se među pesnike svetitelje bez narodnosti. Matija je dodao da je, za četiri godine, objavio četiri poeme u SKZ, te da je Dragan Lakićević za knjigu „Prahu oca poezije“ bio „više sapesnik nego urednik“.

Stojan Đorđić Bećkovićevu novu knjigu nazvao je epsko-lirskim spevom napisanim kao apoteoza Njegoševog stvaralaštva, koji celokupnu poeziju postavlja na pijedestal božanske instance.

– Matijina avantura oboženja velikog pesnika uspešno je okončana samim tim što je ispevao 45 soneta – rekao je Đorđić, koji je naglasio pesnikovo oslanjanje na jezičku invenciju: – Delo nastaje u neprestanom jezičkom nadgornjavanju, nadmetanju kreacije i jezika. U svakom sonetu nalazi se makar jedan Matijin neologizam, ali oni nemaju rečničko značenje ni značaj, već pomoću njih pesnik traga za onim što bi Njegoševo delo moglo da znači danas. To je traganje za božanskim atributima Njegoševim, ne radi Njegoša, već radi nas – da bismo mogli da shvatimo šta je najviša mera vrednosti ljudske egzistencije.

Dušan Babić istakao je i da je ova pesnička knjiga „lepa opomena u svetu u kome se sve iznosi na pazar, da postoji i drugi, uski put, koji vodi u pravcu svoje visine“. Bećković je dodao da je Njegoš, što smo ga više vukli u prašinu, to više umeo samo uvis, prezirući ljudsko ništavilo.

Autor: M. MIRKOVIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti: Matija Bećković