Matija Bećković za Kurir: Kad se hrišćani odreknu Hrista, tada će se i Srbi odreći Kosova

Najslavniji članovi SANU – Njegoš, Vuk, Dositej, Tesla, Andrić, Milanković, Isidora i Desanka, izjasnili su se odavno i učestvovali u dijalogu o Kosovu. Biće mi čast da im se pridružim. Prevazilaženje vekovnih nesporazuma Srba i Albanaca bilo bi prijatno iznenađenje, na opštu radost i svaku pohvalu, ali da li bi, u slučaju da se preruše, to bili Srbi i Albanci

Akademik i pesnik Matija Bećković nesumnjivo spada među intelektualce čije mišljenje o gorućim društveno-političkim temama mnogi vole da čuju. Mnogi se, međutim, i ne slažu s njim, jer njegovi stavovi i prognoze često nisu baš optimistični i prijemčivi za uho onih koji znaju da zatvore oči pred realnošću.

Tako je i u intervjuu za Kurir ostao rezervisan kada je u pitanju skoriji ulazak Srbije u Evropsku uniju, ne polaže previše nade ni u mogućnost potpunog izglađivanja viševekovnih nesuglasica između Srba i Albanaca, dok za pobede i poraze srpskih političara kaže da nemaju nikakve veze s realnošću u kojoj živimo. Pored toga što komentariše politiku, Bećković govori i o poeziji, porodici, fudbalu…

Evo nas skoro na kraju 2017. godine, pa možete li već da ocenite kakva je ona bila?

– Ima mnogo preživelih. Čak i među značajnim ličnostima. Mada je još rano za slavlje. Dok avion ne sleti u 2018, ne treba skidati pojas za spasavanje.

Šta očekujete od 2018?

– Pre svega brz oporavak od 2017. A oporavka nema ako se žuri.

Kakva nam je vlast, a kakva opozicija? Šta su mogli bolje jedni, a šta drugi?

– Njihovi porazi i pobede nemaju nikakve veze s realnošću u kojoj živimo. „Creva nam krče njihovo ime!“

Šta nedostaje srpskoj politici?

– Najviše nedostaju ovce s karakterom. Takozvane robusne ovce.

I dalje mislite da bi nam najbolje bilo s monarhijom, krunom i kraljem?

– Kad se predomisle Velika Britanija, Španija, Švedska, Norveška, Danska, Holandija, Luksemburg i Monako, možda ću i ja.

Zašto su Srbi i dalje opčinjeni predsednikom SFRJ Josipom Brozom Titom i vremenom njegove vladavine?

– To je žal za vremenima kad nisu morali da misle ni o čemu. Za mišljenje su bili zaduženi oni po robijašnicama u Mitrovici, Zabeli, Lepoglavi… Neki od tih mislilaca sahranjeni su na zatvorskim grobljima. „Ko drukčije kaže, kleveće i laže!“

Dobro, danas bar nemamo Goli otok…

– Nemamo otok, ali ne znači da ga, ovako goli, nećemo imati.

Šta je, zapravo, ljudima dao komunizam?

– Tuđe kuće, srebrni escajg, biserne bluze, priliku da na miru i blagostanju isprobaju garderobu ubijenih princeza. Po čuvenoj teoriji da su i one to od nekog uzele.

A kako se pokazala demokratija?

– Kao pravo jačeg.

Koliko su, prema vašoj oceni, realne procene da bi Srbija u EU mogla da uđe 2025?

– Podjednako kao i da uđe 2026. ili nekoliko nedelja ranije. Kao u trudnoći, i taj period bi trebalo meriti nedeljama, a ne mesecima i godinama. Kao što se u trudnoći zna u kojoj se nedelji formira glava, oko, nos, polni organ, slično je i s poglavljima za ulazak u EU. Koliko je nedelja potrebno do 2025, sračunajte sami. Pa ako treba, može u EU i carskim rezom.

Dakle, za 10 godina Srbija je u EU ili… gde?

– U EU ili na oporavku posle pobačaja.

Šta mi možemo da damo EU, a šta od nje da uzmemo?

– Bolje da kod drugih ne proveravamo šta su im uzeli, a šta dali.

S druge strane, da li se Srbi previše kunu i uzdaju u Rusiju i Vladimira Putina? Time se priprema odstupnica ako nas ne prime na Zapadu?

– To je sve tako ljudski i razumljivo. Šta te košta da kličeš na obe strane, pa gde upali.

Kako vidite izjavu Mila Đukanovića da „Srbi u Crnoj Gori ne mogu biti tretirani kao dijaspora, i to ne zato što je većina njih postala Srbi u političkim procesima devedesetih, nego prvenstveno zbog toga što su i oni i svi njihovi preci rođeni u Crnoj Gori“?

– Zanimljiv fenomen je da samo Srbi u Crnoj Gori ne mogu biti dijaspora, a u naše vreme ni domoroci i starosedeoci. Dok Crnogorci u Srbiji mogu biti i dijaspora i starosedeoci. Istina je da su Srbi u Crnoj Gori nastali u „političkim procesima devedesetih godina“, ali četrnaestog veka, kad se posle 1389. godine i Kosovske bitke, kako kaže Njegoš, „zbježa u ove planine što se ne šće u lance vezati „. Nije manje čudo što Rusi ne mogu da uklone vlast u Crnoj Gori, a mogu da urnišu izbore i dovedu Trampa na vlast u Americi. Ali ko je mogao i pomisliti da će golootočki Crnogorci, koji su onolike muke videli zbog Rusa, uvesti sankcije Rusiji. A šta ćemo ako se ispostavi da su se preračunali oni koji su poverovali da je propala i Srbija i Rusija i od njih pobegli glavom bez obzira, kao od najvećih neprijatelja… Pogodite na koga mislim.

SAD su ovih dana priznale crnogorski jezik…

– Čini mi se da je američko preduzeće za priznavanje jezika priznalo crnogorski nadajući se da će u znak zahvalnosti na kraju svi govoriti engleski.

Da li vas iznenađuje to što je Crna Gora postala deo NATO?

– Prva asocijacija mi je velika proslava tog uspeha, ali ne vidim jasno ni gde se ni zašto održava. I da li će ili neće biti vatrometa i dovoljno njeguške pršute iz Vojvodine.

Godinama ste govorili da je Kosovo najskuplja srpska reč, ali sada, međutim, tvrdite da su najskuplje reči „mentalno zdravlje“. Šta se to dogodilo u međuvremenu?

– Nadao sam se da mentalno zdravlje neće biti tako skupo. I da će se pronaći lek. O državnom trošku.

Može li najavljeni unutrašnji dijalog o Kosovu da nas oslobodi nekih mitova i zabluda?

– Čim se pomene unutrašnji dijalog, pomislim na gustu maglu i neprovidnu, obeshrabrujuću tmušu.

SANU je najavila da će učestvovati u tom dijalogu, hoćete li i vi lično?

– Članstvo u SANU ne zastareva. I čine ga njeni preminuli i živi članovi, čija se imena navode u svakom Godišnjaku. Najslavniji članovi SANU – Njegoš, Vuk, Dositej, Tesla, Milanković, Stojan Novaković, Cvijić, Slobodan Jovanović, Andrić, Milan Rakić, Isidora, Desanka… izjasnili su se odavno i učestvovali u dijalogu o Kosovu. Biće mi čast da im se pridružim.

Verujete li toliko puta ponovljenim tvrdnjama da „Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova“?

– Kad se hrišćani odreknu Hrista, tada će se i Srbi odreći Kosova.

Da li će se u skorije vreme prevazići viševekovni nesporazumi Srba i Albanaca?

– To bi bilo prijatno iznenađenje, na opštu radost i svaku pohvalu, ali da li bi, u slučaju da se preruše, to bili Srbi i Albanci. Ovo me podseti na priču kad je majka jednog pesnika došla kod Ive Andrića da mu kaže kako ga njen sin mnogo poštuje i voli, te kad bi mu Andrić rekao da prestane da pije, on bi ga sigurno poslušao. Jedino njega. A na to je Andrić rekao: „Znate, kad bi on prestao da pije, to više ne bi bio vaš sin“. Tako je i s ovim pitanjem.

(Ne)pravda za Srbe

HAG JE PRIVATNA FIRMA

Haški sud je završio s radom. Da li mislite da je on bio objektivan i pravedan ili pak selektivan i antisrpski?

– Najviše je bio antipravni i antisudski. Jednom rečju – haški. Mlada, privatna firma u povoju. Tek nedavno osnovana i izmišljena da bi bilo i nepravedno od nje očekivati nešto pravedno i ozbiljno.

Da li su zaista samo najgori đaci jedino uspeli u životu, kako ste to jednom rekli?

– Zaboravio sam da istaknem kako se trijumf najgorih đaka ponekad meri minutima, a potom dugogodišnjim robijama. I da taj drugi deo slave duže traje.

Možete li da mi odgovorite na ono što ste se i sami zapitali – kako se oseća stari strogi profesor koji veruje u svoju misiju i svoje kriterijume kad uključi televizor i tamo ugleda nekog od svojih najgorih đaka kako vodi glavnu reč ili kad najgore učenike sahranjuju u Aleji velikana, dodeljuju im nagrade za životno delo?

– Kad bi profesor imao para za infostan i grejanje, možda bi se sećao i svojih kriterijuma. Ali ako su mu zbog dugova davno isekli struju, više vodi računa ko bi mu je uključio nego kakav je bio đak.

Da li se i dalje, kako ste jednom ocenili, u mraku najbolje vidimo?

– I mrak je relativan pojam. Ako sam rekao mrak, pre sam mislio na unutrašnji vid nego na sijalice.

Zašto Srbi, kako kažete, lakše daju novac za ajfon nego za zubara?

– Ajfon je 7, a zuba je 32.

Kako se dogodilo da svojevremeno radite za časopis Čik, koji je preteča današnjih tabloida? Iz Čika ste izabrani u SANU…

– Tad se zvao Čik pogodi. Redakcija je ličila na redakciju Enciklopedije moderne. Sve što je gonjeno i bilo na crnim listama u Jugoslaviji nalazilo je uhljebije u Čiku, pišući pod tuđim imenima. Bili su tu Bora Glišić, Žarko Vidović, Duško Radović…

Čemu vas je naučio čuveni Duško Radović, koji vam je bio veliki prijatelj?

– Ljubavi i radosti zbog neodoljive uzaludnosti i besmisla ljudskog postojanja.

A šta ste naučili od Meše Selimovića, s kojim ste se takođe družili?

– Da je svaki čovek uvek na gubitku.

Jeste li se zaista aktivirali na Tviteru ili je u pitanju lažni profil?

– Ne znam koliko je dobro za moju reputaciju da priznam kako nemam čak ni Tviter.

Krajem meseca držite 20. pesničko veče na Zvezdari. Je li to dokaz da poklonika poezije i te kako ima?

– Kad je bilo vreme da biram između dva maratona: u trčanju ili poeziji, odlučio sam se za poeziju.

Koliko je ovo vreme pogodno za pesnike?

– To bolje znaju Pinkove zvezdice. Tamo se preselilo carstvo poezije.

Susreti s bivšim premijerom

KOŠTUNICA DOŠAO SEBI TEK KAD SE RATOSILjAO VLASTI

Da li se srećete s Vojislavom Koštunicom? O čemu razgovarate i kako on gleda na današnje prilike u društvu?

– Da sam se setio da ćete me to pitati, uključio bih diktafon. Dok je bio na vlasti, na njegovom licu se videlo da mu je neprijatno i da je u tuđoj koži. A čim se ratosiljao bede, sinulo mu je lice i došao je sebi.

Da li biste i danas s njim, kao pre desetak godina, otišli na Cecin koncert?

– Najomiljeniji su mi oni koncerti kroz koje se prolazi.

O porodici

GINUO SAM VIŠE PUTA

Šta savetujete ćerke i unuke?

– Ćerke savetujem da imaju unuke, a unuke da imaju ćerke.

Je li vas nasmejala priča vaše ćerke Olje, za koju je nedavno neki radnik na ulici rekao: „Ova je onaj pisac Matija Bećković“?

– To je pre scena iz nekog filma, a ne stvarnost. Ili neki bezbrižni buržuj zaostao iz starih dobrih vremena. Mene obično pitaju: „Imaš li koji dinar? Gladan sam“.

Negde sam pročitao da se vodite rečima svog dede: „Gde god sam hteo nešto da učinim, svuda sam poginuo“. Pa, je li sve dosad vredelo toga?

– Niko moj nikada nije umro. Svi su ginuli. Pa i ja više puta.

Vatreni navijač

BEZ PARTIZANA NEMA NI ZVEZDE

Poznati ste zvezdaš. Šta vam predstavlja Crvena zvezda?

– Kako je rekao zvezdaš Miloš Crnjanski: „Beskrajni plavi krug i u njemu (crvena) zvezda.“

Šta mislite pak o Partizanu?

– Bez crnog nema crvenog.

O boemskoj četvrti

SKADARLIJA ĆE PREŽIVETI PLASTIČNU HIRURGIJU

Često ste u Skadarliji, koja se trenutno rekonstruiše. Mislite da će sačuvati svoju prepoznatljivost?

– Nikakva plastična hirurgija neće učiniti da to ne preživi Skadarlija. Bez obzira na to kakva iziđe iz zavoja.

Šta bi Đura Jakšić rekao da to može da vidi?

– „More, Turci, ne gaz‘te oranje!“

Razgovarao Boban Karović – Foto: Marina Lopičić; Nebojša Mandić; PrintScreen

Izvor: KURIR

Vezane vijesti: Matija Bećković