Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Kad bih vladao Srbijom, počeo bih od nule. A to znači – bio bih realan. I da bih izabrao i krenuo najsigurnijim putem. Glavni slogan moje vladavine, ispisan na svim zastavama bi glasio: Mi smo niko i ništa.
To bi bila srpska stajna tačka i polazna pozicija. Tako bismo bar budućim naraštajima otvorili oči i obezbedili svetliju budućnost. Da znaju ko su i šta su i da se ne iznenađuju kad se nađu bilo gde na zemaljskoj kugli i budu tretirani kao nuline nule.
Ako se nekim slučajem negde u nekom kutku Zemljinog šara ispostavi da nije tako, to će biti čist ćar i prijatno iznenađenje koje ne može nikome da škodi.
Razume se da bih se istog časa okrenuo budućnosti i zauvek raskrstio s prošlošću, a zatim tako obučenom i pripremljenom narodu, a sve za njegovo dobro, otvorio oči za nove perspektive. Menjanje svesti i mentaliteta i sve što on nudi i ide uz njega, započeo bih ukidanjem različitih mišljenja, a potom i svih dosadašnjih razlika kao što su žensko-muško; istok-zapad; dan-noć; svetlo-tama…
A pre svega, ratosiljao bih se maternjeg jezika na kome nikad nismo uspeli da kažemo nešto što bi ikome išta značilo. Naoružan strpljenjem postepeno bih redom zatirao mitove i legende, svu mistiku i patetiku, sve transcendentno i onostrano, sve arhetipsko i kolektivno nesvesno, kako bismo se odrekli svega što miriše na naciju i tradiciju, tamjan i ćirilicu, veru, verovanja i veronauku, kosmos i Kosovo, pravoslavlje i Rusiju i svu ostalu dotrajalu starudiju i skalameriju.
Radikalni raskid sa prošlošću svakako bi bio efikasniji ako bismo promenili i izanđalo ime – Srbija. Ako ne celo, ono bar prva tri suglasnika koje je nemoguće izgovoriti. I za odrasle Srbe umesto imena uveo bih inicijale. Ono što važi za maloletnike da se primeni i na odrasle pripadnike te nedozrele i neodgovorne nacije.
Umesto domaćih vlasti bilo bi najpametnije i najpraktičnije angažovati višak zaposlenih bilo koje ambasade, poveriti im i zamoliti ih da preuzmu naše najvažnije državne poslove. I slučajni prolaznici, pa i turisti će te poslove obavljati bolje i jeftinije nego naši dobro plaćeni, priučeni lokalci.
U svakom slučaju to mora biti neko sa strane. Znamo da je bilo čije mišljenje merodavnije od našeg i ko god nam bude krojio kapu, bolje će je skrojiti nego mi sami. Od svih običaja i ukupne tradicije valjalo bi zadržati uobičajeno bombardovanje Srbije, ako ne svakodnevno, a ono bar za Božić i Vaskrs.
Sa svešću da je to proces, strpljivo i s ljubavlju bavio bih se humanitarnim radom čiji bi smisao bio radikalno iskorenjivanje iz korena.
Srbiju bih pretvorio u sigurnu kuću koja je vaša koliko i naša. I svu je preplavio putokazima i bilbordima na kojima bi pisalo: Tu smo dok ne dođete! Čuvamo od lupeža vaš dom sve dok ne dođe domaćin! U slučaju većih globalnih iskušenja bićemo spremni da sve svoje prepustimo pametnijima. Koncept beskućnika koji pod jorganima leže po putevima biće konačno ostvarenje naših snova i tome se unapred radujemo.
Ne znam otkud mi to, ali Srbiju budućnosti vidim kao pačvork od jorgana, kao u pesmi Džona Lenona Imagine.
Nije slučajno što će naš idol, simbol slobode i pravde, naša najbolja preporuka pred svetom, zauvek ostati onaj trostruki narodni heroj koji je pobio najviše Srba u istoriji. Algemajne cajtung ga je ovih dana proglasio jednim od najvećih masovnih ubica dvadesetog veka. Na tu ocenu su se ljutili samo Srbi!
Izvor: IN4S Portal
Vezane vijesti: Matija Bećković
One Response
Tek mi je sada jasnije zašto sam uvek Matiju potajno sumnjičio da je apsolutni apsolutista dok sam za to javno optuživao samo Radoja Domanovića. Braćo Srbi, postarajmo se za azil u bilo kojem Brobdingangu pre nego Bećković preuzme vlast u ovom našem Liliputu!