Mati Gerasima: MONAŠKU ZAKLETVU DALA SAM AMFILOHIJU

„Novosti“ u manastiru u Donjem Detlaku, kod Dervente, gde mati Gerasima bdije nad svetinjom (FOTO/VIDEO).

Pre nego što poseku badnjak sa tri jaka udarca, meštani sela Donji Detlak prilaze mu s rečima „Pomaže Bog, badnjače“, čitaju Očenaš i posipaju ga žitom. Iver, odnosno „treska“ koja je otpala, nosi se kući. Veruje se da će, ukoliko taj komad bude veći, biti bolji i kajmak.

Traktorom se badnjak nosi u crkvu Manastira Svetog proroka Ilije, gde ga čekaju nastojateljica, mati Gerasima i sveštenoslužitelj Željko S. Božić. Posle službe, meštani se okupljaju za svečanom trpezom. Između Očenaša i jela nazdravljaju, odnosno, kako ovde kažu, „daju poštenje“ onom do sebe – da otpije iz flaše rakije koja kruži, uz prigodne reči.

Ova Božja kuća u selu Donji Detlak, kod Dervente, u Republici Srpskoj sazidana je na ostacima starog manastira, za koji meštani veruju da je izgrađen u doba Stefana Dragutina Nemanjića, kralja Srema, na samom prelazu trinaestog u četrnaesti vek. Direktnih tragova nekadašnjeg manastira nema. Spalile su ga Osmanlije.

– U letopisu derventske parohije iz Austrougarske, tadašnji prota Tomo Anđelić pominje da je u arhivu parohije postojala Povelja kralja Dragutina manastiru u Donjem Detlaku, ukrašena ornamentima, na osam pergamentnih listova spojenih u svitak, sa kraljevim potpisom. U vreme Prvog svetskog rata, ona je nestala – objašnjava sveštenoslužitelj Željko.

Za istorijat manastira zainteresovao se i sveštenik iz Bukovice, kod Doboja, Vukašin Sirovina, za svoje vreme vrlo obrazovan, i zapisao je da je u Detlaku postojao manastir posvećen prenosu moštiju Svetog Nikole. Veruje se da je u manastiru pisano i Jevanđelje iz 1509. godine, koje se, navodno, nalazi u Nacionalnoj biblioteci u Bukureštu. S bibliotekom je kontaktirano, Jevađelje iz te godine nije nađeno, međutim, to je pokrenulo istraživanja. Tako je u Muzeju SPC u Beogradu pronađen čuveni Detlački Evhologion (molitoslov), rukopisna knjiga iz 1628. Sačinjena je iz dva dela, a prvi je još stariji – iz 1550. do 1560.

– To ukazuje da je predanje koje postoji o manastiru tačno i da je on bio centar duhovnosti ovoga kraja – kaže sveštenoslužitelj Željko.

Današnja crkva sazidana je 1909, a obnovljena ravno 100 godina kasnije, kada je i proglašena za manastir. Uz arheološki lokalitet Ambarine, ceo prostor zaštićen je kao spomenik kulture. Među onima koji su značajno pomogli obnovu je i Sredoje Nović, bivši ministar iz tog kraja.

POGLEDAJ GALERIJU

Mati Gerasima došla je u manastir Svetog Ilije pre dve godine, iz manastira Sveta Ana, u Zapadnoj Slavoniji. Ovde je čuvaju psi Rea, koja je došla sa njom, i pulini Rubi i Bubi, kao i mačak Feliks. Rodom je iz Dalmacije, iz stare srpske porodice Tintor, sa prostora dalmatinske Zagore. Otac joj je bio oficir.

– Zahvaljujući tatinoj službi rođena sam u Šibeniku, u januaru 1976, u kraju naših predaka, mada su se oni iz krševite Dalmacije, trbuhom za kruhom obreli u Cazinskoj Krajini, a odatle su 1946. kolonizovani u Vojvodinu, gde je tata rođen. Kao dete se sa porodicom selim u Zagreb, gde završavam prvi deo srednjoškolskog obrazovanja. Pritisnuti ratom, izbegli smo u Srbiju – priča mati Gerasima.

Po završenom fakultetu (engleska filologija) odlučuje da krene monaškim putem, uz blagoslov svog duhovnog oca, tadašnjeg igumana manastira u Kovilju, a danas srpskog patrijarha Porfirija. Odlazi u Grčku, na Peloponez, u manastir Časnog krsta, gde se zamonašila i provela skoro 12 godina. Pre ovoga, radila je neko vreme u jednoj nevladinoj organizaciji. Kaže da i to razvejava predrasude kada su u pitanju monasi. Ljudi misle da su oni u monaštvo pobegli od problema.

– To je predrasuda. Mnogi od nas su fakultetski obrazovani, ostvareni. Za monaški život potrebno je samo da želiš da budeš monah i da izgaraš ljubavlju za Hristom. To ti daje snagu da sve ostaviš iza sebe, ne odbacujući svet, niti ga nipodaštavajući, nego baš naprotiv, preobražavajući ga na duhovan način – kaže mati Gerasima.

Dodaje i da je zahvalna na iskustvu koje je stekla u manastiru u Grčkoj, jer je imala prilike da nauči da živi sa 40 ljudi različitog karaktera, gde se čovek kali kroz suživot, učeći da sluša bližnjeg, boreći se protiv sopstvenog egoizma, kao prepreke na duhovnom putu. Naučila je i da muze krave, pravi sir, čisti štalu, izradi tamjan i ikone. Posle Grčke, vraća se u SPC s namerom da nastavi monaški put služeći svom narodu. U Mitropoliji crnogorsko-primorskoj polaže zavete.

HRISTOS SE RODI

HRISTOS Bogočovek svojom ljubavlju neka prodrma naše celokupno biće, rađajući se kao Bogomladenac u pećini naših srca. To je pravi tektonski događaj, koji menja sve iz temelja. Jer ne postoji ništa lepše ni fascinantnije kroz istoriju čovečanstva od lika Hristovog. Hristos se rodi – Vaistinu se rodi! – poručuje mati Gerasima.

– Monašku shimu primila sam iz ruke mitropolita Amfilohija Radovića, našeg svetog Đede, koji je za mene učinio mnogo. S njegovim blagoslovom prihvatila sam se podviga obnove starog manastira Svete Ane u Zapadnoj Slavoniji, u Eparhiji pakračko-slavonskoj. Međutim, s odlaskom mitropolita Amfilohija, moj opstanak, posle tri godine, više nije bio moguć, nisam imala potrebnu podršku – priča mati Gerasima i dodaje da je Božja promisao dovodi u Srpsku, u Derventu, rodni kraj njene majke, pod okrilje episkopa zvorničko-tuzlanskog Fotija.

On svesredno iskazuje podršku obnovi manastira Svetog proroka Ilije, koji je, izuzev same crkve, do pre dve godine bio u nezavidnom stanju. Sada postoji potreba za izgradnjom konaka da bi manastir mogao da primi sestrinstvo. Zato je Eparhija zvorničko-tuzlanska uputila apel vernicima i ljudima dobre volje da finansijski pomognu.

Broj žiro-računa za pomoć za uplatu:

KM: 5553000061661410

Devizni: Swift NOBIBA22 IBAN BA395550000061661657.

Izvor: NOVOSTI