Мастиловић: Прогон Срба – врхунац вишевјековног процеса затирања

Директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић изјавио је да би се цијела историја српског народа на простору Сарајева могла сажети у реченицу да је то био вишевјековни континуитет трајања и затирања, те да оно што се десило сарајевским Србима у посљедњој деценији 20. вијека представља врхунац процеса затирања.

– То је врхунац затирања и то не само физичког већ и економског, културног, духовног, историјског, да би се то на крају претворило у затирање памћења и права на памћење, које нажалост и данас траје – рекао је Мастиловић.

Он је нагласио да прогон Срба представља врхунац страдања и заокруживање процеса затирања Срба у Сарајеву који су преко ноћи постали бескућници и кренули у избјеглиштво и расијање широм свијета, остављајући не само своју имовину, већ и град који су вијековима градили.

– Срби ни гробове својих најмилијих нису остављали и њих су носили са собом, као сигуран знак и завјет да се у тај град више никада неће вратити – рекао је Мастиловић за „Вечерње новости“.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изјавио је да је „сеоба“ Срба из Сарајева 1996. године највеће демографско помјерање једног народа послије Другог свјетског рата на једном микропростору.

– Људи су изашли због страха за животе јер су знали да су имали крваве нападе муслимана цијели рат на њихова насеља. Нису могли очекивати сигурност ако остану. Страховали су од одмазде муслимана и пријетњи /Алије/ Изетбеговића да ће хапсити све који су носили пушку. А људи који су носили пушку били су домаћини који су бранили своје домове и никога нису нападали“, рекао је Ћосић.

Он је навео да је мањи број Срба који су изашли те 1996. остао на подручју садашњег Источног Сарајева и направљен је град који из године у годину расте и развија се.

Начелник општине Соколац Милован Бјелица подсјетио је да су сарајевски Срби током егзодуса из Сарајева преносили и посмртне остатке својих најмилијих, што је јединствен примјер.

– Егзодус Срба из Сарајева један је од историјских догађаја у рангу егзодуса Јевреја из Шпаније и Грка из Мале Азије. Срби избјегли из Сарајева дали су додатни импулс животу свих градова у Републици Српској и Србији у које су избјегли, те су у њима оплеменили културни, научни и сваки други сегмент живота. Дали су велику жртву за стварање и одбрану Српске – рекао је Бјелица.

Према званичним подацима, егзодус око 120.000 Срба почео је 17. фебруара 1996. године на православне Задушнице и трајао је до 16. марта.

Срби су напустили одбрањене општине и насеља тадашњег Српског Сарајева – Грбавицу, Неџариће, Илиџу, Илијаш, Хаџиће, Вогошћу, Рајловац, околна села и засеоке иако су у Одбрамбено-отаџбинском рату српски борци Сарајевско-романијске регије зауставили 35 офанзива муслиманских војника.

За одбрану ових простора, живот је дало више од 4.000 бораца, око 3.500 их је рањено, око 1.000 сахрањено на Војничком гробљу „Нови Зејтинлик“ на Сокоцу.

Према попису из 1991. године, у Сарајеву се од 525.000 становника њих 157.000 изјаснило као Срби.

На попису 2013. у Кантону Сарајево од 413.000 становника као Срби изјаснило се њих 13.000 или 3,2 одсто.

Извор: РТРС