Масакр над Србима у зони УН некажњени и након четврт вијека

Данас се навршава 25 година од агресије хрватских оружаних снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине /РСК/, извршеној у акцији под кодним називом „Масленица“, у којој је 1993. године убијено 348 Срба, међу којима 35 жена и троје дјеце узраста до 12 година, саопштио је Документационо информациони центар „Веритас“ из Београда.

Осам особа се и даље воде на листи несталих, а у збјеговима је умрло још 165 лица, углавном старије популације. Из равнокотарских села протјерано је више од 10.000 Срба, који су се раселили широм свијета.

Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника УНПРОФОР-а, до сада, ни пред међународним ни пред домаћим судовима, нико није процесуиран за злочине над Србима почињене у овој акцији.

У агресији извршеној у току реализације „Венсовог плана“, којим је РСК годину дана раније стављена под заштиту мировних снага УН, највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мјешовита села: Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински.

Један од тежих злочина већ првог дана агресије десио се на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице УНПРОФОР-а, када су припадници хрватске специјалне полиције „Алфе“ мучки, из засједе, убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине с подручја Грачаца, међу којима и двадесетшестогодишњу болничарку Душанку Гаћешу.

Овај масакр починили су припадници Петог вода из састава „Алфе“, којим је командовао Милијан Бркић звани Васо, актуелни замјеник предсједника ХДЗ-а и потпредсједник Хрватског Сабора.

Операцију „Масленица“ су планирали и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење Фрање Tуђмана, тадашњег предсједника државе и врховног команданта оружаних снага Хрватске, који су већ тада били или су накнадно унапређени у чинове генерала.

У вријеме ове агресије начелник артиљерије сектора „Велебит“ био је Албанац са Косова и Метохије Агим Чеку, до 1991. године официр ЈНА, од чијих је граната, услијед неселективног гранатирања по дубини подручја општина Бенковац и Обровац, највише и страдало цивила.

Од једне такве гранате на спавању су убијене избјеглице из Задра: Миленко Гагић /46/ и његова дјеца – Милан /седам/ и Милена /пет/, док му је супруга Бранка /34/ задобила тешке тјелесне повреде.

Срби из равнокотарских села побијени, прогнани или одведени у затворе и логоре, њихова богата имања опљачкана и уништена, а културни споменици, гробља и цркве девастирани, оскрнављени или порушени.

Међу њима су и Двори Јанковић Стојана у Исламу Грчком са црквицом Светог Георгија из 17. вијека у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница, црква Светог Георгија из 16. вијека у Смоковићу и црква Сетог Илије из 19. вијека у Кашићу.

У Кашићу је, према попису становништва, 1991. године живјело укупно 765 житеља, од којих 99 одсто Срба, у Смоковићу 1.029, од којих 96 Срба и Исламу Грчком 1.139, од којих 87 одсто Срба.

Двадесет година касније, према попису становништва Хрватске у 2011. години, у поменутим селима су живјеле 323 особе без ознаке националне припадности, саопштио је „Веритас“.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Јунаци Равних Котара

Злочин на Малом Алану

Злочин над Србима на Велебиту „Слушали смо крике наших сабораца“