Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Националисти су бијесни због било каквих дисонантних тонова у јавности, имају жељу да се одређени историјски периоди избришу из сјећања, као и да се нешто што чини дио аутентичне баштине властитог народа прогласи за страно и наметнуто.
Најбољи примјер за то је однос према антифашистичком покрету, односно неприхватање његове аутентичности у хрватском друштву или, пак, према архитектури социјалистичког модернизма, за разлику од оне из хабзбуршког периода, наводи Марковина.
Коментаришући неуспјелу тужбу хрватског фудбалера Јосипа Шимунића пред Европским судом за људска права у Стразбуру, гдје је Шимунић настојао да на одређени начин рехабилитује усташки поздрав „За дом спремни!“, Марковина указује на дволичност хрватских десничара, преносе либерални портали
Шимунић је, у суштини, хтио да му Европски суд за људска права потврди како усташки поздрав није законски забрањен у Хрватској, из чега би произашао закључак да има право на кориштење фашистичких парола у јавности.
На тај начин би Хрватска, на коју се националисти толико позивају, била обиљежена као земља у којој је фашизам дозвољен.
„Поставља се питање због чега сви они који исказују јавну симпатију према усташком насљеђу и симболици то до краја отворено и не кажу, умјесто да на све могуће ескивирају то коначно признање“, наводи Марковина.
Хрватски десничари из године у годину настоје да заобилазним путем рехабилитују усташки покрет, који је извршио геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима.
Они за тај циљ користе надриисторичаре, документарце са фалсификованим чињеницама, спортисте и амблеме настале у прошлом рату.
