Марко Шикуљак: Куд се деде борба против фашизма

Седамдесет година од херцеговачког устанка против фашистичке НДХ и њене политике истребљења Срба није добио ни приближно дужне пажње у српским медијима. Фронтал.РС ће покушати да мало поправи ствар.

Трећег јуна 1941. у невесињском селу Доњи Дрежањ дошло је до првог сукоба српског становништва и усташких јединица, на ријеци Заломци. Поучени покољем у селу Удрежње, Дрежањци нису хтјели у смрт без борбе, и нису дозволили усташама да уђу у њихово село.

Гацко се подиже 6. јуна, нападају се усташке касарне и станице у Казанцима и Јасенику, 15. јуна се потискује одред Црне Легије, 26. устаници обарају 3 усташка лака авиона, а на Видовдан ослобађају Автовац код Гацка. Неки ове догађаје наводе као први устанак против фашизма у покореној Европи.

Званично, почетак устанка у Југосалавији прославићемо 27. јуна, када је КПЈ прогласила устанак, пет дана након што је пукао савез Њемачке и СССР, а Нијемци кренули на СССР, док се први устанак у БиХ региструје 27. јула када је ослобођен Дрвар.

Као што се види из описаног, борбе по Херцеговини су биле много озбиљније од пушкарања Жикице Јовановића Шпанца 7. јула, када је на сеоском збору у Белој Цркви убио два жандарма. Тај дан и чин се узима за почетак устанка у Србији.

Није стога јасно зашто за почетак устанка не узима 3. јун, осим што та побуна није имала комунистички карактер. Устаници нису имали никакав идеолошки предзнак, и подјеле на четнике и партизане су дошле касније. Заједничка је била борба за биолошки опстанак српског народа.

Историјско памћење златне рибице

Устанак у Дрежњу 3. јуна и Брљеву код Гацка 6. јуна обиљежени су скромно, без званичника са највишег нивоа и без медијске пажње.

Када се буду обиљежавали званични датуми, вјероватно ће услиједити реакције и препирке са лажним партизанима из СДП, па ће се приликом помена на Јасеновац говорити како би странци боље разумјели шта нам се десило деведедетих, да знају за Јасеновац.

Али се нећемо потрудити да системски рашчистимо ствари. Да достојно обиљежимо херцеговачки устанак, да се организује научни скуп који ће му дати заслужено мјесто у историји и да се за њега чује у свијету. Па Боже здравља, можда неко без тендера добије паре да сними филм о херцеговачком устанку.

Исто важи и за сјећање и обиљежавање Јасеновца. Један дан у години није ништа, већ би смишљеним и систематским дјеловањем требало ширити истину о том логору, и геноциду који симболише.  Само кад би се ту укључила и држава, а не посао препустити само појединцима који ће своју корист претпоставити вишем циљу.

Ко контролише прошлост, контролише и будућност, писао је Орвел. Стога се о прошлости и историјској истини мора бринути. Нико се не може оправдати реченицом „ми смо били на побједничкој страни“ уколико жели да фризира историју. Показало се да се то може трагично одразити на будућност.

Извор: