arrow up

Подијелите вијест:

Марко Ковачевић: О Изложби „Моје Јадовно“ у КЦНС

У тренутку проласка кроз врата Културног Центра, моjа рука jе инстинктивно скупила три прста и кренула  према челу. Унутрашње биће осећало jе да напуштам некакав свети Храм и да би, пре него утонем у вреву празнично украшених новосадских улица, требало да застанем и дубоко се поклоним ономе што сам видео. Изгледа да сам први напустио Изложбу. Журио сам кући да загрлим своjе вероватно збуњено дете, да му опипам руке и ноге – да ли су читаве, и да се загледам у његове окице – да ли су jош на месту.

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/kompleks_jadovno/ns-izlozba/kcjadovno.jpg

Погледи…

Мало jе рећи да jе Изложба „Моjе Јадовно“ о комплексу првог концентрационог логора у Европи (у Другом Светском Рату) била потресна, она jе и много више од тога – Изложба ниjе само „потресла“ наше мисли и савести, она jе оштрицом истинољубивости и упорности њених твораца, спориjом али ипак оштриjом од усташког ножа, распорила страшни заборав, учмалост и меланхолиjу; изломила jе лењост у сведочењу страхота; закопала jе могућност да одемо незаинтересовани и да случаjно наставимо да ћутимо.

О чему да ћутимо? О непоjмљивим ужасима jедне злочиначке идеологиjе коjа учи да другачиjи човек ниjе човек, већ да jе нижи од животиње.  Један домаћин сељак или трговац, правник, отац, муж…постаjе мање вредан од животиње, постаjе некакав обjекат, ствар, ако се рецимо прекрсти само са три прста (уместо са свих пет „као што jе ред“), или ако пише своjом ћирилицом коjу jе научио jош као дете, или ако само људски помогне некоме у невољи. Злочин jе бити другачиjи, а метод  легалне борбе против тог „злочина“ jесте свирепо убиjање! И онаj ко не веруjе у Бога, после посматрања фотографиjа са ликовима усташких челника, мора да поверуjе у извесно постоjање демона. Уништити, истребити, згазити, скршити, употребити, исећи, изломити, искасапити, покопати, искидати, везати, стрељати, повадити, затрти, обезглавити, поубиjати, злостављати, поклати, а пре свега понизити: понизити у животу, понизити у смрти, па чак понизити и после смрти, jедан цео народ – ето то проповедаjу Усташе. И то не било коjи народ, већ наш jадни Српски народ.

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/kompleks_jadovno/ns-izlozba/kcjadovno1.jpg

Др Андреj Фаjгељ, директор КЦНС 

„О не, доста више о тим српским жртвама“ – рекао би неко данас журећи да нађе где jе наjповољниjа новогодишња распродаjа. И jа кажем: „Да заиста доста! Али не о жртвама. Доста више са српским жртвама. Не желим да се случаjно деси да ико игде постане жртва, ако му jе jедина кривица што jе моj сународник.“  То и jесте разлог због коjег свако треба да нађе времена и дође у Културни Центар Новог Сада да види страшну истину, да види како jе заиста неподношљиво болно само гледати те слике и саосећати са невинима, па да се прво освешћивањем народа и учењем неговању успомена крене заустављање даљих злочина. Оваj „мали“ бол коjи посетилац осети jе као вакцина коjа треба да спречи већи и jачи бол.   Изложба ће бити постављена до 28. Јануара 2013. У клубу Трибина младих Културног Центра Новог Сада. Аутори су Предраг Лозо, Драгослав Илић и др Душан Басташић.

У модерном свету постало jе императив бити први, успети. Посебно Срби уживаjу да се у било чему нађе да су светски шампиони. Па ево Изложба нам jе показала да су опет Срби били у нечему први – први у страдању и победници у забораву. “Само” 72 године jе требало да се jавно прикаже оно што би морало да буде у читанкама и уџбеницима, што би требао свако да зна. Због тог три-четврт вековног ћутања се оваj плод рада неколицине ентузиjаста, заиста може назвати историjским и сматрати посебним догађаjем у културном животу како Новог Сада, тако и целе Србиjе.

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/kompleks_jadovno/ns-izlozba/kcjadovno5.jpg

Препуна сала КЦНС на отварању изложбе “Моjе Јадовно”

Изложбом и пратећим говорима указано jе не само на оно што се догодило, већ и на оно што тек може да се деси, на траjни и непрекинути план истих тих злочинаца, њихових наследника, потомака и следбеника, план коjи се злокобно остваруjе већ више од jедног века а само jе кулминирао те четрдесет и прве године. На фотографиjама нису били „тамо неки људи, тамо негде далеко, тамо некада давно“. Не! На њима се jасно виде наше скршене руке и ноге, наше извађене очи,..наши измучени старци и жене,…виде се и НАША ДЕЦА!

Марко Ковачевић

Извор: ВИДОВДАН

 

Везане виjести:

ИЗЛОЖБА О УСТАШКИМ ЗЛОЧИНИМА У ЈАДОВНУ

Нови Сад: отворена изложба Моjе Јадовно

Каталог изложбе “Моjе Јадовно”

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА “МОЈЕ ЈАДОВНО”

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​