Манастир Сланци: Помен жртвама логора Госпић–Јадовно–Паг

Историчар проф. др Милош Kовић сматра да сећање на геноцид у НДХ треба да буде уграђено у темеље српског националног идентитета.

У манастиру Светог архиђакона Стефана у селу Сланци код Београда одржан је помен за 40.000 жртава концентрационог логора Госпић–Јадовно–Паг. Ове године, због епидемије, породице и поштоваоци жртава нису могли да оду на место страдања.

Помен за невино страдале Србе у НДХ служио је отац Стефан из манастира Светог архимандрита Стефана у Сланцима и рекао да не само да је важно сећати се жртава, већ да оне треба и да нас упуте ка порукама из јеванђеља.

„Њихова жртва има пун смисао управо у томе ако нас призове ка животу врлинском, ка животу по Христу. Нека је вечни помен и Бог душу да прости свима нашима пострадалима у НДХ“, рекао је отац Стефан.

Душан Басташић, председник удружења Јадовно 1941, подсетио је да су последњих 11 година, помени и сећање на жртве одржавани на самом месту страдања.

„Сваке године, крајем јуна, окупљали смо се код Шаранове јаме, мученичком стазом одлазили до логора Јадовно, прелазили Плаву гробницу подвелебитског канала, одлазили на острво Паг и трагали за крашким јамама и масовним гробницама“, рекао је Басташић.

Према његовим речима над онима које су пронашли, подизали су дрвене часне крстове.

„Ове године, због пандемије, нисмо у прилици да одемо на места страдања, Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране Независне државе Хрватске“, нагласио је председник удружења.

Историчар проф. др Милош Kовић сматра да сећање на геноцид у НДХ треба да буде уграђено у темеље српског националног идентитета. Kовић је истакао и да Јадовно, а касније и Јасеновац нису били изоловани историјски догађаји.

„Ми смо народ који је претрпео страшни геноцид у Независној држави Хрватској од такозване братске руке. И не само у НДХ, већ три пута у двадесетом веку. У првом светском рату: не заборавимо да је геноцид почео у Подрињу, на обе стране реке Дрине 1914., у другом светском рату и у овом нашем времену – мислим на такозвану Олују и Бљесак.

Наш задатак није да мрзимо било кога и потомке злочинаца – наш задатак је да спречимо злочинце да поново ставе своје прљаве руке на нашу децу“, истакао је Ковић.

Историчар Милош Kовић је критиковао што се у вези са бројем жртава геноцида често, како је рекао, играју разне игре, у које су ушли и неки српски историчари. Такве тврдње, он је упоредио са покушајима порицања холокауста над јеврејским народом.

Опрема: Стање ствари / Јадовно 1941.

(РТС, 22. 8. 2020)