Мајска ликвидација глинских Срба 11-13 маја 1941. године

У Павелићевој Независној Држави Хрватској Глина је остала без Срба – а у Туђмановој Републици Хрватској Срби су остали без Глине…

Појединачна масовна хапшења и покољ Срба у Глини, Вељуну и Благају почели су на православни празник Ђурђевдан, и непрекидно су трајали до 13. маја 1941. године. Први човек из Глине који је доживео мученичку смрт био је Адам Ресановић. Невитешки га је убио усташа Јосо Вребац, иначе његов предратни кум.

И Рада Ратковића, такође глинског Србина, и уважаваног општинског бележника, убили су његови стари познаници, Шиме Наглић и Никола Липак – „Чукље“, усташки драговољци.

Ратковићево испресовано тело пронаћено је на јукиначкој утрини под тешким ваљком за култивисање орања са исчупаним брковима и закуцаним иглама „нитњачама“ испод ноката на рукама. После његове сахране на глинском гробљу, ти исти зликовци, са још неколико локалних усташа, поубијали су и Ратковићеве синове. Драгана инжењера и Милана студента.

Прве селективне жртве у Глини биле су увод у масовну ликвидацију мушког дела српског становништва изршену од 11. до 13. маја. 1941 године.

Игнац Халуз је, пред комисијом за утврђивање ратних злочина, изјавио да је уочи хапшења Срба у месту Глина било много усташа у гостионици усташе Јуре Муретића. Они су прије јела устали, склопили руке и молили се Богу. Пре хапшења Срба, светло у Глини је било искључено.

Глинске и загребачке усташе, уз помоћ једног дела домаћег становништва, похапсили су 433 Србина, од 12 до 60 година, и око 80 омладинаца из поправилишта – дом за преваспитавање. Све похапшене глинске Србе усташе су током ноћи одводили Јукиначком цестом до хрватског села Прекопа, и брутално их убијали поред ископаних јама на пољима испод Хаџера.

Сада је та Јукиначка цеста Глина – Прекопа – Глина посвећена Динку Шакићу, капиталцу међу ратним злочинцима, а требало је да носи трајни назив Српска ВИА ДОЛОРОСА! Никола Липак -„Чукље“ (Чукље је био без дела леве руке – прим. Д. Ч.) хвалио се да су у Прекопи те свибањске ноћи поубијали око 437 Срба…

Толики број насилно одузетих живота био би превелик чак и за неку светску метрополу – али у сразмери са Глином, малој банијској варошици, та апокалиптична мајска ноћ значила је за домицилне Србе – тотално биолошко истребљење. Истребљење у име УСТАШКИХ НАЧЕПА!

Једини глински Србин који се спасао бекством на путу према губилишту у Прекопи био је Никица Самарџија. Он је записнички оставио опширно аутентично сведочанство о трагедији његових саплеменика.

После мајске ликвидације глинских Срба, Павелић је организаторима тог беспримериог злочина, као и убицама који су у њему учествовали, упутио личну поруку: „Ја сам поносан на Глину која је прва нашла пут и схватила како треба прави усташа да се бори за нашу Независну Државу Хрватску…“

Херман Нојбахер, специјални изасланик немачког Министарства ино-послова за Југоисток записао је, да је НДХ земља „најгрознијих масовних убистава у светској историји“ -што се иначе, не може демантовати!

Било би људски упитати се, када, и где су ти Поглавникови злоделници научили и усвојили такав крајње неетички занат – а усто „били узорни“ КАТОЛИЦИ?

Усташе су, на Ђурђевдан, довели из Вељуна у Хрватски Благај 520 српских сељака и измасакрирали их у Тишковој долини, између 8. и 9. маја 1941. године. „Тукли смо их крамповима и чекићима, а затим бацали у јаме… Мене је запао ред на четвртој партији.

Ја сам тада убио осам људи исто тако жељезним батом, ударавши их два до три пута по глави. Тако смо убијали читаву ноћ, све док није свануло… Ујутро смо људе бацали у живи креч, затрпавали јаму, а онда је Мијат изорао долину у којој су били побијени људи и посијао зоб по људима.“ (Сведочење Јозе Медведа, усташе, пред ОЗНО-м 1946)

У јулу 1941. године усташе су поубијале 60 српских сељака из Горњег Таборишта у шуми Кобиљачи, а преостало становништво покрстили. Онај део од 298 покатоличених таборишћанских Срба масакриран је на гробљу Совињак крајем исте године. Бучичко Табориште остало је без Срба, и затим је село касније насељавано хрватским придошлицама…

Године 1991. у Горњем Таборишту на кућном броју 42 пронађен је СРБОСЈЕК код Јосипа Глоца, одборника Хрватске Демократске Заједнице. На кожном држачу тог кољачког ножа и данас се могу видети трагови сасушене људске крви. Питање је остало без одговора – да ли је тај СРБОСЈЕК био 50 година похрањен као сувенир – или је можда, брижљиво чуван за репризу!?

У децембру 1941. године усташе Макса Лубурића и Јуце Рукавине, поубијали су преко 1500 људи и деце у Раковом јарку и код Ласиње – севернои делу подручја Вргинмоста.

<Почињени усташки злочини остали су без казне, покајања и обележја>           <Садржај>       <Масакрирање српских цивила на Банском Грабовцу у јулу 1941. године>