Љевица се није претргла у борби за права Срба

Током прошлог мјесеца вицепремијер Слободан Узелац био је врло присутан у јавности реагирајући на, хајмо рећи, непримјерене изјаве и поступке појединих државних руководилаца, па и саме премијерке Јадранка Косор у чијој Влади сједи. Оцијенио је, између осталог, непримјереним њено поздрављање хашких генерала и њен одлазак на Косово у моменту кад су на сјеверу Косова владале етничке напетости, као и њену изјаву о пријатељству Косова и Хрватске. Ипак, у цијелој тој медијски подгријаној атмосфери, узрокованој иступима руководилаца обију држава, у Хрватској током љета није било међунационалних инцидената.

– Односи међу људима опет су бољи него односи међу политичким лидерима, иако је не тако давно било обрнуто. Очито се приближавају избори. Овај пут кавга је започела из Хрватске – каже Узелац.

Почетком августа ви и премијерка Косор добили сте писмо избјегличких удружења које је критички интонирано према хрватским властима. Што точно наводе у њему, колико су те тезе утемељене и да ли су избјегличка удружења добила неки одговор?

– Избјегличка удружења, наравно, траже своја права и ја их разумијем. Друго је питање што је од тога реално могуће остварити, а што није. Што се мене и СДСС-а тиче, чинимо све да на различите начине олакшамо живот тим људима. Ријешили смо само дио њихових проблема, и то углавном проблеме повратника. Остаје нам голем посао помоћи избјеглицама које се не намјеравају враћати у Хрватску. Притом нам је од користи сурадња с избјегличким организацијама како бисмо сугласно и одговорно у даном моменту оцијенили који су видови помоћи овим људима у остварењу њихових права најкориснији.

Донаторска конференција

Колико сте у контакту с избјеглим Србима који су сада у Србији и колико контактирате с активистима избјегличких организација? Иако су критични према Влади, сматрате ли да они раде свој посао?

– У Србији се налазе чланови моје шире обитељи, а већи дио године тамо живи мој отац, па је јасно да сам у контакту с њима. А што се тиче избјегличких удружења, контактирам с њима онолико колико је потребно, с обзиром на то да те контакте чешће и оперативније одржавају људи из надлежних министарстава.

Избјегличке организације указале су и на недовољно брзо рјешавање питања несталих, прије свега Срба несталих у “Бљеску” и “Олуји”, с обзиром на то да посмртни остаци из многих масовних гробница, нарочито у некадашњем УН-овом сектору Сјевер, нису ексхумирани ни идентифицирани. Да ли се ваша порука поводом Међународног дана несталих особа може схватити као подршка том ставу, поготово што премијерка на скупу у Петрињи, иако је рекла да свака породица има право знати што је с њеним чланом, практички није споменула нестале Србе?

– Од ратних и поратних страдања на простору Хрватске и читаве бивше Југославије протекло је много година, а број несталих исувише је велик да бисмо мирне савјести могли рећи да је подузето све што је било потребно и могуће. Према релевантним националним и међународним подацима, број људи несталих у Хрватској је око двије, а у регији више од десет тисућа. Због тога сам у изјави још једном настојао казати како у даљњем тражењу несталих ваља коначно престати с тражењем само “својих” јер, у противном, бојим се да више нити један нестали неће бити пронађен.

Може ли се у неколико наредних мјесеци прије избора још нешто учинити по питању стварања услова за одрживи повратак, односно остварење повратничких права?

– Може. Ту, на примјер, мислим на потребу укидања неприхватљивог закључка Управног суда РХ од 10. децембра 2007. којим су грубо повријеђена људска права грађана Хрватске у избјеглиштву, а како знамо, претежно се ради о грађанима српске националности. Овим су, наиме, закључком људи у избјеглиштву изгубили све спорове уколико нису за вријеме боравка у избјеглиштву одредили свога опуномоћеника пред овим судом. У вези с тиме покренуо сам одговарајуће активности. Залажем се за то да сви ови људи добију право обнове поступка, а до тада да се одгоде све радње темељене на оваквом неприхватљивом закључку. Кад данас о томе размишљам, не могу се отети дојму да је нетко у томе суду или изван њега још те 2007. године и на тај начин смањивао број неријешених судских предмета. “Ријешио” их је на заиста оригиналан начин, зар не?

За јесен и зиму предвиђени су министарска конференција и регионална донаторска конференција, на којој би се скупила средства за коначни завршетак избјегличког питања у региону. Колико актуалне политичке турбуленције и свјетска економска криза, која је погодила и САД и ЕУ као очекиване донаторе, могу омести такве планове и да ли сте увјерени да ће конференције бити?

– Нажалост, та опасност увијек постоји. Зато је и нужно с једне стране добро лобирати за ову конференцију, а с друге стране настојати помоћи да се превенирају или што прије разријеше друга кризна, поготово ратна жаришта која би могла одвући пажњу и помоћ свијета на те стране.

Остати или отићи из Владе

Једном сте приликом рекли да свакодневно размишљате да ли ћете остати у Влади или отићи из ње, али да сте процијенили да је, успркос свему, корисније остати у њој због народа који представљате. С обзиром на то да се ближи крај мандата Сабора и Владе, што је све остварено у циљу помака набоље за Србе у Хрватској, али и за избјегле Србе?

– О останку или одласку из Владе размишљам од првога дана рада у Влади. То ми се чини нормалним и одговорним, имајући у виду с једне стране идеолошку дистанцу између СДСС-а и ХДЗ-а, а с друге стране потребу да се проблеми људи, прије свега српских избјеглица и повратника у Хрватску, рјешавају без одгоде, јер је одгађања већ било исувише. Моја задња изјава о могућем одласку из Владе потакнута је неким ратнохушкачким изјавама које наново распирују поодавно утихли хрватско-српски сукоб.

А што се тиче урађеног, сматрам да је учињено много.Кључни је помак напредак у одрживости поврата повратника у Хрватску. Макар у цјелини нисмо остварили све што смо требали и могли, помаци су ипак несумњиви, а огледају се у наставку процеса обнове обитељских кућа, стамбеном збрињавању, конвалидацији раднога стажа, развоју задругарства, помоћи развоју запуштених и девастираних простора и других проблеме који тиште повратнике, али и друге припаднике српске заједнице у Хрватској. Знатно теже иде процес запошљавања у државним службама, а најмање смо направили у погледу помоћи људима избјеглим из Хрватске који су одлучили не враћати се у Хрватску. У том су нам смислу велика очекивања од предстојеће донаторске конференције. Наравно, и сада постоје бројне акције којима се даје врловриједна помоћ повратницима у руралним повратничким подручјима. Тако Влада Србије и покрајинска Влада Војводине имају бројне програме помоћи повратницима, како да се скуће или покрену производњу, а које оперативно проводи Српско народно вијеће, напосе његов Центар за развој.

Можете ли коментирати мјере везане уз стамбено збрињавање бивших носилаца станарског права, који су означени као једна од најугроженијих категорија избјеглица.

– Све су ове мјере на непосредан или посредан начин резултат расположивих преговарачких могућности српских заступника у Хрватском сабору. Нажалост, објективно гледано, те могућности нису особито велике, што има за посљедицу и то да је дио проблема остао неријешен макар је, “по правди Бога”, требао бити ријешен.

Недавно је речено да је путем коалиционог споразума Владе и СДСС-а потпомогнуто преко 50 опћина у којима живе Срби. СДСС је на власти у њих 15-ак, док су у неким опћинама на власти појединци који су врло критични према тој странци. Може ли то ушуткати оне који тврде да се СДСС залаже само за себе?

– Те и такве критике једва да заслужују озбиљан осврт. Овдје је ријеч о томе да се СДСС залагао и залаже се за равномјернији развој свих дијелова Хрватске, а ових 50-ак опћина живи испод границе допуштенога минимума. У њима су најчешће Срби претежно или готово претежно становници или потенцијални становници. Залагање за те опћине, неовисно о томе тко их води, значи залагање за елементарну егзистенцију свих људи који тамо живе. А жестоке критике које СДСС-у упућују неке политичке странке, нажалост неријетко и оне које се називају српским, да се СДСС исувише залаже за ове опћине, да чак води политичку трговину за те опћине и слично, ваља прихватити као највећу могућу похвалу.

На бројне поступке и изјаве власти, на случајеве оскрнављивања споменика српским жртвама или појаву усташких графита у центру Загреба из српске заједнице реагирате једино ви, Милорад Пуповац као предсједник СНВ-а и СДСС. Како коментирате чињеницу да се појединци из осталих српских странака и организација тада не оглашавају, већ само кад због нечега треба напасти и оптуживати СДСС и СНВ, односно критизирати постигнуте помаке кад је ријеч о Србима у Хрватској?

– Чињеница да уз СДСС постоје и друге политичке странке сама по себи је добра. Није, наравно, добро то што видимо, а то је да се те странке међусобно такмиче која ће од њих жешће блатити СДСС, умјесто да се надмећу, међусобно и са СДСС-ом, која ће од њих понудити бољи програм. Али, одувијек је било тако. Опћенито говорећи, тешко је понудити бољи програм од странке која се профилирала и афирмирала, али блатити је, то је сасвим лако. Треба само мало затворити очи, заборавити на властити образ па – удри по њој. А с људима за чије се интересе та странка залаже, што буде. Овдје се присјећам једне народне: кад будала баци камен у дубоки бунар, ни 30 генијалаца га не може извадити.

За већу ефикасност вијећа

Што су показали избори за мањинска вијећа у јулу и како, што се тиче српске заједнице, видите резултате избора за Сабор и улогу СДСС-а?

– Ови, трећи по реду избори за мањинска вијећа показали су успјешност политике СНВ-а и квалитету кадрова које је предлагао. Усто, искуство у раду двају сазива мањинских вијећа показује да би неке ствари и у Закону требало мијењати. Можда, на примјер, није неопходно бирати тако велик број вијећника за питања савјетодавне нарави. Залажем се за већу ефикасност вијећа и рационалнију употребу расположивога новца намијењеног њиховом раду. Што се СДСС-а тиче, то је далеко најјача странка, а то ће вјеројатно бити и након предстојећих парламентарних избора. Животни проблеми с којима се бавимо су изнимно тешки, па ћемо и сви ми у СДСС-у морати радити знатно више и квалитетније желимо ли их успјешније рјешавати. Ријеч је, с једне стране, о даљњем раду на одрживом повратку избјеглица и поврату њихових права, те с друге стране на даљњој изградњи одговарајућег како опћег грађанског тако и национално мањинског статуса Срба у Хрватској. За тај посао ће нам и надаље требати много памети и упорности.

Као особу која је по увјерењу љевичар и као члана странке која је прокламирала своје грађанско и антифашистичко опредјељење, колико вас погађају напади на СДСС из неких кругова лијевог политичког спектра, као и оцјене појединих политичких коментатора да је СДСС странка која се служи десном националистичком реториком?

– Критике СДСС-а с лијевога крила разумијем као посљедицу чињенице да обје политичке опције на предстојећим изборима рачунају с истим гласачима, Србима. А највећи се критичари СДСС-а све ове године нису баш претргли у борби за специфична питања положаја Срба у Хрватској. Штовише, неки од њих и дан-данас говоре како таква питања и не постоје. Истовремено се надају да ће већина Срба, ваљда због међусобне повијесне и идејне блискости, ионако гласати за лијеве опције. То ми личи на ону познату: ја (Србин) волим њу (љевицу), а она воли – себе. Притом ови критичари заборављају да баш Срби у Хрватској још увијек, нажалост, у многим сегментима не дијеле сва права и дужности осталих грађана Хрватске и да стога ту још има итекако пуно посла. Уосталом, посао доградње српског мањинског положаја у Хрватској није довршен, а у неким смо стварима кренули и унатраг, што можда понајбоље свједочи задња одлука Уставног суда.

Наздравље овако бајним чуварима Устава!

Уставни суд својом је одлуком о поништењу измјена Уставног закона о правима националних мањина и изборног закона вратио мањине у гето и дискриминирао их у односу на бираче дијаспоре, јер начин избора њихових заступника није диран. Могу ли се током јесени наћи нека рјешења која би, што се тиче избора заступника, задовољила припаднике мањина?

– Најискреније говорећи, не знам. Наиме, Уставни је суд довео све нас, дакле Владу, Сабор и мањине, у немогућу ситуацију. Не видим да има довољно времена за озбиљнији посао. А релативно задовољавајуће рјешење које је Влада послала Сабору, а овај прихватио, готово једногласно прогласио неуставним. Истовремено је, ваљда као уставно прихватљиво, афирмирао раније рјешење према којему човјека, бирача, припадника националне мањине, на изборноме  мјесту, у име закона, јавно питају да јавно каже за кога хоће, а за кога неће гласати. Наздравље овако брижним и бајним законодавцима и чуварима Устава!

Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ