У капели Свете великомученице Марине – Огњене Мариjе у Ливну данас jе служена литургиjа и парастос за више од 1.600 Срба убиjених у Другом свjетском рату.
Парастосу су присуствовали потомци жртава, представници Удружења „Огњена Мариjа Ливањска“ из Београда, министар просвjете и културе Републике Српске Горан Мутабџиjа, те предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић.
Мутабџиjа jе рекао да представници Владе Републике Српске присуствуjу комеморациjама страдалим Србима, гдjе год се оне одржаваjу, те да има обавезу да гаjи културу сjећања.
„Сматрамо да jе то jедно цивилизациjско достигнуће и на таj начин превазилазимо и тешкоће овог тренутка“, рекао jе Мутабџиjа Срни.
Он истиче да присуство чак и малог броjа људи указуjе да се не губе сjећања на невино побиjене Србе ливањскога краjа
Предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић рекао jе да су Срби у Ливањском пољу, Ливну, те селима Челебићи, Доњи Руjани и Врбица убиjани бацањем у крашке jаме, од коjих су Бикуша и Равни долац „прогутале“ наjвише жртава.
„У вриjеме док jе комплекс логора Госпић-Јадовно-Паг радио пуном снагом, на многим другим подручjима Независне Државе Хрватске страдавали су
православни Срби, па тако и у Ливањском пољу и то на исти начин као и на Велебиту, бацањем у jаме“, рекао jе Басташић.
Он jе додао да jе из jаме Равни долац након шест недjеља и три дана спашено 13 жена и jедан мушкарац.
Литургиjа jе служена у крипти капеле Свете великомученице Марине – Огњене Мариjе, у коjоj се налазе мошти невиних српских страдалника.
Усташе су краjем jула 1941. године на наjсвирепиjи начин умориле више од 1.600 Срба са ширег подручjа Ливањског поља.
Наjвећа стратишта су Пролог, Камешница, Тушница, Борова глава, Копривница, Крузи, Трновац, школа у Челебићу, као и jаме Самогред, Равни
долац, Бикуша, Сухача.
Везане виjести:
ПОМЕН ЗА ЗВЈЕРСКИ УБИЈЕНЕ ЛИВАЊСКЕ СРБЕ
Парастоси за жртве усташког злочина у Ливањском пољу током Другог светског рата