Линта: Србија да оснује Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ у Београду

Залажем се да Србија оснује Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ са сједиштем у Београду који треба да његује културу сјећања и систематски се бори против против негирања геноцида који је почињен над српским народом на подручју данашње Хрватске, БиХ и Срема за вријеме Другог свјетског рата.

Посебно је важно да се покрене борба за међународно признање геноцида над Србима с циљем да што већи број држава и међународних организација у својим парламената донесу Резолуције којима се овај масовни, организовани и смишљени злочин уништења нашег народа проглашава геноцидом.

Злогласна Независна Држава Хрватска је починила геноцид над Србима а хрватски народ није преузео одговорност, као што је то учинио њемачки народ за холокауст, који је почињен од стране нациста. У Хрватској се упорно и плански негира геноцид над српским народом који је почињен током Другог свјетског рата. Oд доласка Фрање Туђмана на власт до данас у Хрватској на дјелу историјски ревизионизам и рехабилизација геноцидне НДХ, усташтва, усташких обиљежја и симбола.

Усташки зликовци и злочинци и њихови команданти се сматрају херојима и борцима за национално ослобођење. Због тога је његовање сјећања на српске жртве геноцида НДХ наш морални дуг према историји и прецима али и наша национална обавеза.

Један од многих доказа да Хрватска живи дубоко заробљена у својој усташкој и геноцидној прошлости јесте и опсежна анализа бившег заштитника грађана (званични назив је пучка правобранитељица) у Хрватској Лоре Видовић коју је објавила 20. новембра 2018. године а тиче се релативизације усташтва. Она је тада жестоко критиковала и прозвала низ државних институција, од владе преко министарстава ветерана, унутрашњих послова и управе, али и Католичку цркву, због чињенице да се у Хрватској релативизује злочиначки карактер усташке Независне државе Хрватске.

У њеном тексту стоји, између осталог, слиједеће: “Експлицитни усташки или нацистички симболи или они који асоцирају на усташки покрет, присутни су у јавном простору у Хрватској. Тако се посљедњих година тискају књиге, пишу и објављују чланци и интервјуи, одржавају трибине, снимају документарни филмови и емитирају телевизијске емисије, у којима се негира или умањује злочиначки карактер НДХ.

Осим у хушкачким и националистички обојеним медијима, овакви ставови износе се и у службеном гласилу Католичке цркве, а продрли су и у превладавајуће медије, укључујући и на јавну телевизију”.

У закључку своје анализе заштитник грађана Видовић наводи: “Појаве негирања карактера НДХ и размјера злочина усташког режима, истицања симбола у јавном простору или кориштење синтагми којима се према њему изражавају симпатије, у хрватском су друштву толико учестале, да су готово прешутно прихваћене”.

Бројне чињенице потврђују да је садашње стање у хрватском друштву везано за рехабилитацију и релативизацију усташтва, након осам година од поменутог извјештаја, још горе.

У Београду 19.април 2026. године