Likvidacija komandanata koji su hteli da oslobode Jasenovac

Vladimir Dedijer: Za politiku skrivanja istine o gubicima srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, a posebno u Jasenovcu, Josip Broz snosi najveću odgovornost.“

Gotovo svi planeri partizanskog napada na Logor Jasenovac,  ustašku industriju smrti, vremenom su počeli da nestaju. Prvi se za likvidaciju našao Nikola Demonja, slavni partizanski komandant Slavonije i Baranje. O njegovom smišljenom ubistvu ostavio je svedočenje prvoborac Milan Kević zvani Baćo, najmlađi oficir NOB, Baćo je rođen 1930. u selu Miloševo Brdo ispod Kozare, kod Bosanske Gradiške, a partizanski kurir je postao krajem juna 1941. kad je imao jedanaest godina. Njegovih oko osamdeset(!) rođaka Kevića iz Podkozarja većinom je zaklano u Jasenovcu. Evo šta je Baćo svedočio mnogo godina kasnije:

„Bio sam 1944. kurir u Šestom korpusu. Poštu sam nosio Ivi Marinkoviću, glavnom planeru napada na Jasenovac. Jednoga dana mu je drugi kurir donio paket, navodno od majke, u kome je bila eksplozivna naprava. Kada ga je otvorio odjeknula je strašna eksplozija koja ga je na mjestu ubila.“

„Nekoliko dana kasnije, sećao se Kević, ubijena su dvojica naših obaveštajaca iz Jasenovca Čeda i Vingert. Ubijeni su kod Pakraca, da ne bi progovorili. Komandant Demonja je najpre teško ranjen u napadu na Slavonsku Požegu, granata mu je raznijela desnu ruku. Sa sigurnošću tvrdim da je u rovu naš major Gubec bacio bombu na Nikolu. Kada su ga donijeli ranjenog u bolnicu, iskrvavio je, jer navodno nijesu imali odgovarajuću krvnu grupu. Gurnut je smišljeno u sigurnu smrt! Majora Gubeca su kasnije, kao nezgodnog svedoka, ubili u Komandi štaba u Pakracu“.

„I Petra Drapšina su naši likvidirali, iako su proturili priču da je izvršio samoubistvo“, tvrdio je Baćo. U tim obračunima je likvidiran i poznati krajiški doktor Mladen Stojanović, čije je ubistvo pripisano četnicima Uroša Drenovića i Rada Radića, sa čime oni nisu imali nikakve veze.

Dr Smilja Avramov, profesorka novije istorije i marljivi istraživač srbocida (satiranja Srba u 20. veku), u Britanskom arhivu u Londonu je otkrila pisma u kojima Jugoslovenska izbeglička vlada u Londonu moli Čerčila i njegovu vladu da bombarduje prilazne puteve i pruge koje vode u Jasenovac. Britanska vlada i Čerčil su na sve te molbe i preklinjanja ostali gluvi i nemi. To ne treba da nas iznenadi, kada znamo da je poglavnik NDH Ante Pavelić bio agent tajne britanske službe MI6 od 1926. a Josip Broz sa kodnim imenom Tito takođe britanski agent iste službe od 1934. godine. Te podatke je, na svoje veliko zaprepašćenje, takođe otkrila dr Smilja Avramov u Londonskom arhivu.

Septembra 1964. četvoročlana komisija sudskih veštaka i antropologa započela je istraživanja na logorskom kompleksu Jasenovac. O tome govori dr Srboljub Živanović iz Novog Sada, jedan od članova ove komisije:

„Komisiju je predvodio dr Zdravko Marić iz Zemaljskog muzeja u Sarajevu, koji je kasnije zbog toga imao strašnih problema. Bio je arheolog. Arheolozi su jedini sposobni da valjano organizuju terensko istraživanje, pronađu geometre, radnike, da njima rukovode. Mi smo stručnjaci druge vrste. U ekipi se nalazilo i dvoje Slovenaca, Vida Brodar, stručni saradnik Instituta za biologiju Univerziteta u Ljubljani, i Anton Pogačnik, asistent Antropološkog odseka Biotehničkog fakulteta, takođe iz Ljubljane. I ja, tada kao asistent novosadskog Medicinskog fakulteta. Niko više od tadašnjih profesora nije pristao da bude deo naše ekipe, nije hteo sa nama na teren, svi su se plašili za svoju glavu, strahovali da ne završe u Požarevcu, Lepoglavi. Čak nijedan Srbin od starije generacije nije hteo da nam se pridruži. Slovenci su u to vreme jedini imali Institut za antropologiju, i odgovarajuću laboratoriju.

Kada smo završili prvu fazu ispitivanja masovnih grobnica na stratištima u Donjoj Gradini, sa druge strane Save od logora Jasenovac, uplašili smo se brojeva do kojih smo došli“, svedočio je akademik dr Srboljub Živanović, inače predsednik Međunarodne komisije za istinu o genocidu u Jasenovcu, sa sedištem u Londonu. On je već sledeće 1965. morao da emigrira u Afriku, pa odatle u Englesku.

„Na stratištima duž Save, nastavlja profesor Živanović, u masovnim grobnicama koje su se prostirale na dužini 12,5 kilometara i širine 4,5 kilometra, ustanovili smo, i to nedvosmisleno, da tu leži nekoliko stotina hiljada monstruozno ubijenih – 700.000 Srba, 80.000 Roma i 23.000 Jevreja! U grobnicama širokim šest, a dubokim osam metara, naslagani su jedno na drugo, po 27 osoba, starih i mladih. Oko 20 odsto njih je živo zakopano u te grobnice“…

Krajem prošloga veka dr Živanović je kopiju o zločinima i broju umorenih u Jasenovcu predao Istorijskom arhivu Beograda. Vladimir Dedijer, revolucionar i Titov biograf, u pismu Slobodanu Miloševiću, povodom tribine o Jasenovcu 1989. između ostalog je istakao: „…Kao istoričar moram da ocenim pored zasluga i Titove slabosti. Za politiku skrivanja istine o gubicima srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, a posebno u Jasenovcu, ON NOSI NAJVEĆU ODGOVORNOST.“

Autor: Dragan R. Mlađenović

Izvor: Nauka i kultura