Личина за Пресс: Из Хрватске протјерано укупно 800.000 Срба!

Ратко Личина

Недавно морбидно обиљежавање 20. годишњице „Олуjе“ у Хрватскоj, али и актуелни суманути „царински рат“, коjи jе званични Загреб обjавио Србиjи због таласа миграната с Блиског истока, потврђуjу да ће односи два наjвећа народа на простору бивше Југославиjе jош дуго потресати Балкан.

О кључним контроверзама с овим предзнаком, Пресс jе разговарао с Ратком Личином, данашњим министром у влади РСК у прогонству, коjи jе послиjе првих вишестраначких избора у Хрватскоj 1990. године био наjмлађи посланик СДС-а у Хрватском сабору.

– Као што су Хитлер и Ниjемци у Другом свjетском рату вjеровали да ће постићи „коначно рjешење“ jевреjског питања, тако су и Туђман и Хрвати послиjе „Олуjе“ помислили да су коначно риjешили српско питање, али историjа нас учи да коначног рjешења нема – каже Ратко Личина.

Шта хоћете да кажете оцjеном да нема коначног рjешења?

– Хоћу да кажем да ће се Срби вратити у РСК, у празан простор коjи jе остао послиjе нашег прогонства 1995.

Загреб jе имао само jедан, а РСК три фактора државности!

Саговорник Пресса сматра да, ако нека држава жели да буде призната у пуном капацитету, мора имати териториjу, становништво, ефикасно вршење власти и међународно признање.

– Хрватска jе од ова четири фактора имала само jедан – сумњиво међународно признање. Према тим мjерилима, РСК jе више била држава од Хрватске. Имала jе териториjу коjу контролише, становништво коjе jе признаjе и ефикасно jе вршила власт – каже Личина.

Ви о РСК говорите као да она jош постоjи?

– Наравно да постоjи. Прошло jе 20 година, али она постоjи у главама свих Срба, као и Хрвата. А постоjи и формално-правно, према међународном праву.

Како?

– Постоjање РСК признато jе Венсовим мировним планом и Резолуциjом СБ УН броj 743 из 1992. године, коjом jе таj план озваничен као међународни мировни споразум, а РСК проглашена за териториjу под заштитом УН и међународних мировних снага. Савjет безбjедности никад ниjе донио нову резолуциjу коjом jе Венсов план стављен ван снаге.

Стање на терену jе другачиjе.

– Не може стање на терену да избрише резолуциjу Савjета безбjедности. Док jе резолуциjа 743 на снази, на снази jе и Венсов мировни план, а РСК формално-правно постоjи.

Али, од „формално-правног“ нема користи.

– Биће.

Када?

– Када се догоде промjене у међународним односима. Када српски приjатељи и они коjи нам нису приjатељи, али не пристаjу на насиље у међународним односима, у глобалноj арени буду jачи од оних коjи подржаваjу Хрватску и злочин коjи jе она извршила над краjишким Србима.

Какав значаj има постоjање владе РСК у прогонству, чиjи сте ви министар?

– То jе политичко тиjело коjе своjим траjањем и радом данас показуjе да jош постоjи дугорочна национална свиjест. Њиме се чува државно-политички континуитет РСК, коjег се ми протjерани Краjишници никад нећемо одрећи.

Колики jе стварни броj протjераних Срба из Хрватске?

– Око 800.000.

Зашто се онда у jавности наjчешће помиње броj од 250.000?

– Толико jе протjерано у злочиначкоj акциjи „Олуjа“. Међутим, наjвећи прогон Срба из Хрватске извршен jе 1991. и 1992. године, а односи се на Србе из Загреба, Карловца и других хрватских градова. Па, Карловац jе био већински српски град. Стотине хиљада људи у тишини су избачени из своjих кућа и станова и присиљени да напусте Хрватску.

Имате ли конкретниjе податке?

– Према извjештаjу коjи jе за тадашњег генералног секретара УН Бутроса Галиjа урадио његов специjални изасланик Кофи Анан, из тзв. урбаних диjелова Хрватске до 1993. прогнано jе 243.000 Срба. И то само у Србиjу и Републику Српску. Кад на оваj броj додамо 50.000 Срба и из западне Славониjе, око 150.000 Срба коjи су напустили подручjе источне Славониjе, Барање и западног Срема, 250.000 протjераних у „Олуjи“ и Србе коjи су отишли у треће земље, долазимо до броjке од 800.000 протjераних.

Њих нико не помиње.

– Хрватскоj то не одговара да се не би видjеле размjере етничког чишћења, њоj jе циљ да умањи злочин коjи jе извршила над српским народом.

А Србиjи?

– Србиjа jе издала Србе у Хрватскоj, посебно у РСК. Што jе броj протjераних Срба коjим се барата у jавности мањи, Србиjи jе лакше, jер сматра да се тиме смањуjе и њена морална одговорност што ниjе заштитила своj народ, иако се као потписник Венсовог плана обавезала да ће то чинити.

Зашто су се краjишки Срби побунили 1990. године?

– Зато што им jе Хрватска 1990. одузела статус конститутивног народа на противуставан начин. Наиме, према до тада важећем уставу, сва питања из домена равноправности народа морала су бити размотрена и консензусом усвоjена у саборскоj Комисиjи за равноправност народа и народности. Туђманов режим jе то избjегао тако што оваj саборски орган ниjе формирао, па ове измjене нису имале сагласност легитимних представника српског народа.

Да ли таj проблем морао бити риjешен ратом?

– Наравно да ниjе. Али, сам Туђман jе на митингу у Загребу изjавио да jе њему и Хрватскоj рат био потребан. И они су га изазвали.

Зашто потребан?

– Да би испали жртве и добили повод да прогласе независност. И да би њихови спонзори, приjе свега из Берлина и Ватикана, имали покриће да признаjу ту независност, узурпирану супротно међународном праву.

Коjи jе концепт био бољи – Рашковићев модел аутономиjе за Србе на циjелом простору авноjске Хрватске или Бабићева опциjа териториjалног омеђивања већинског српског простора?

– Ближе jе истини да су се ови различити концепти односили на организовање СДС-а, а не на аутономиjу. Милан Бабић jе имао снажниjи утицаj у одборима на подручjу тадашње САО Краjине, односно општина сjеверне Далмациjе, Лике, Кордуна и Баниjе, дакле у срединама гдjе jе СДС вршио власт. Утицаj Јована Рашковића био jе jачи у областима гдjе су Срби били мањина.

Чиjи jе концепт био реалниjи?

– Бабићев. Уз све разумиjевање за демократски концепт професора Рашковића, хрватско друштво то ниjе било, а уз сву политичку лакировку ниjе ни данас демократски зрело друштво, тако да jе наивно вjеровање да ту постоjи демократски потенциjал.

Под коjим условима jе РСК могла да опстане?

– Само у jединственоj српскоj држави. Она jе и замишљена као етапа ка уjедињењу.

Ко jе РСК замислио на такав начин?

– Ми, политички представници краjишког народа.

Шта мислите о плану З-4?

– Његово данашње „афирмисање“ представља комбинациjу глупости и лоше намjере.

Зашто?

– Таj план jе и пласиран да не буде прихваћен и да унесе неслогу и злу крв у РСК. Прво, оваj план први пут се поjавио као императиван у предвечерjе продужавања рока мисиjе УНПРОФОР-а. Било каквим његовим узимањем у разматрање била би преjудицирана одлука о редефинисању мисиjе УН. Друго, Хрватска ниjе ни жељела да оваj план прихвати и само jе чекала да га РСК одбиjе да би свалила кривицу на РСК.

Зашто га онда нисте прихватили?

– Прво, он ниjе одбиjен него jе затражено да Савjет безбjедности дефинише статус дотадашње мисиjе УНПРОФОР-а, а да тек онда улазимо у било каква политичка редефинисања. Иначе, таj план се односио само на 11 од 27 општина тадашње РСК и на трећину териториjе. Ниjе постоjала реална могућност да већина тадашњих посланика РСК такав документ прихвати, jер би он значио жртвовање двиjе трећине тадашње РСК. То би било нељудски. Да поjедноставим – претпоставимо да данашњи хипотетички заговорник плана З-4 има троjе дjеце и да им онда неко дође с понудом да ће убити двоjе дjеце, а да му гарантуjе да ће треће остати живо. Ко би нормалан и частан такво нешто прихватио? У таквоj ситуациjи план З-4 био jе неприхватљив.

Неки тврде да jе требало прибjећи дипломатском лукавству и прихватити план, знаjући да jе он за Хрвате неприхватљив?

– И да смо план прихватили, нити би он био примиjењен, нити би Хрватска одустала од воjне акциjе на РСК. Уосталом, зашто ниjе испоштован и примоjењен Венсов план у смислу кажњавања Хрватске због његовог кршења? Зашто у БиХ ниjе извршен притисак да муслиманска страна прихвати Кутиљеров план? Ништа нема од таквог лукавства, с тим причама се само пере прљава политичка савjест.

РСК jе пала за само два дана?

– Суштински пад Краjине десио се када, након окупациjе Миљевачког платоа, та териториjа ниjе враћена под њену jурисдикциjу. Након тога имали смо само нове и нове агресиjе, а образац jе био исти. И на Масленици и у Равним Котарима у jануару 1993. и у Медачком џепу у септембру исте године. И у западноj Славониjи у маjу 1995. Ниjедан пут УН и СРЈ нису реаговале, а камоли вратиле окупиране териториjе. Зато jе у августу 1995. свако у РСК знао да смо остављени, зато су се народ и воjска повукли.

Једни тврде да jе Милошевић издао РСК, односно да jе Краjином трговао од самог почетка, док други сматраjу да боље ниjе могло и да су Милошевићу руке биле везане због међународне изолациjе и санкциjа?

– Милошевић се показао као сjаjан тактичар за остаjање на власти, али с друге стране и као катастрофалан национални стратег. Кооперативношћу у случаjу РСК и препуштањем Краjине Хрватима он jе дугорочно себи ископао рупу, у коjу jе на краjу и сам упао. Издаjа Краjине данас одjекуjе на Косову и Метохиjи, а Републику Српску коштала jе Босанске Краjине, Купреса и Сараjева.

 

Извор: PRESS RS

 

Везане виjести:

Јован Радуловић: Фашизам у Хрватскоj jе пуштен с ланца, у „Олуjи“ jе почињен геноцид као и у Јасеновцу

Хрватска мора развити нову културу сећања

„ОЛУЈА“ НАЈВЕЋЕ ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ НАКОН ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

Краjина jе била играчка етничких чиштача

Олуjа – Јадовно 1941.