ЛИЦЕМЈЕРНА ИЗЈАВА ПОМОЋНИКА ХРВАТСКОГ МИНИСТРА ПРАВДЕ

БЕОГРАД, 5. ЈАНУАРА /СРНА/ – Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе као лицемjерну изjаву помоћника хрватског министра правде Ивана Црнчеца да Србиjа ниjе у позициjи да процjењуjе хрватско правосуђе и да jе Хрватска, као члан ЕУ, испунила европске стандарде у суђењима за ратне злочине.

Линта у саопштењу указуjе на низ чињеница коjе показуjу да у Хрватскоj скоро двиjе децениjе од завршетка рата не постоjи политичка воља да буду процесуирани починиоци ратних злочина над Србима.

Он истиче да чињенице показуjу да у великом броjу случаjева, у коjима су жртве Срби а починиоци припадници хрватске воjске и полициjе, ратни злочини остаjу некажњени.

Линта апелуjе да ЕУ и међународна jавност jасно ставе до знања Хрватскоj да мора да обезбиjеди независност, непристрасност и професионалност у откривању и кажњавању ратних злочина jер jе то био jедан од главних услова за затварање преговора о Поглављу 23 „Правосуђе и људска права“ 30. jуна 2011. године.

Током 2013. и 2014. године, подсjећа Линта, ниjе покренута ниjедна истрага нити jе оптужен неки припадник хрватске воjске или полициjе за ратни злочин.

„Напротив, судови су већину случаjева ратних злочина коjе су починиле хрватске jединице, а коjи су покренути за вриjеме приступних преговора, закључили ослобађаjућом пресудом“, напомиње Линта.

Он додаjе да се у правоснажно завршеним предметима, као што су Сисак и Прукљан код Скрадина, тужилаштво потрудило да оптужницом буде обухваћено што мање лица и да се броj осуђених сведе на минимум.

„Обећања хрватског предсjедника Иве Јосиповића и премиjера Зорана Милановића да ће Хрватска сама процесуирати ратне злочине без обзира на етничку припадност починиоца и жртве, послиjе ослобађаjуће хашке пресуде генералима Анти Готовини и Младену Маркачу у новембру 2012. године, остала су мртво слово на папиру“, каже Линта.

Он подсjећа одговорне у Хрватскоj и хрватску jавност на неке познате, а непроцесуиране или некажњене злочине попут убистава српских цивила за вриjеме и послиjе акциjе „Олуjа“ у селима Голубић, Гошић, Вариводе и Мокро Поље на книнском подручjу, у селу Киjани код Грачаца, у селу Комић на кореничком подручjу.

Линта подсjећа и на неколико напада на избjегличку колону на путу Глина – Двор и масовно убиство више од 500 српских избjеглица код засеока Јануси, у близини Доњег Жировца, те на броjне злочине над Србима у Равним Котарима послиjе хрватске акциjе „Масленица“ 1993. године.

Међу некажњеним злочинима над Србима су и акциjе „Бљесак“ 1995. године у западноj Славониjи, убиства Срба у Бjеловару, Вировитици, у селу Сарваш, поред Осиjека, у Вуковару и други.

Хрватско правосуђе jе, наводи Линта, процесуирало само дjелимично ратне злочине Медачки џеп, Миљевачки плато, Задар, Сисак, Осиjек, шибенски затвор Кулине, Марин село, Пакрачка пољана, Лора, Керестинец и jош неке.

Извор: 

Везане виjести:

ЦИНИЧНА ОДЛУКА О ОПТУЖНИЦИ ПРОТИВ СРБА ИЗ ГЛИНЕ