Латино и Методије (6) – Јучерашњица ћирилице у РС

Коjим писмом пишеш? Питање jе коjе се може поставити само Србину. Ми смо тренутно jедини народ у цивилизованоj Европи, чиjи се апсолутно сви припадници могу похвалити да умиjу читати и писати по двиjе азбуке, на jедном те истом jезику.

Оваj фељтон се намjерава бавити тим феноменом. Његовим посљедицама по српске националне, односно културне интересе. Од када датира овакво стање, какви су његови резултати, и шта нас очекуjе у будућности?

ЈУЧЕ ДАНАС СУТРА
СЦГ РС

На примjеру Републике Српске (РС), могле би се извући значаjне поуке везане за азбучну политику у 21. виjеку. Зато ово поглавље користимо као прелаз ка одjељку СУТРА, третираjући неке од главних разлога повлачења азбуке пред абецедом.

Српска jе само културни рукавац, чиjи се главни ток налази у Београду. За њега jе везана пупчаном врпцом, од искориштене жвакаће гуме. Ниjе се од Педагошке академиjе у Бањоj Луци, могла начинити достоjна иституциjа за заштиту српског jезика, писма, и културе на западу. Макар се иста прозвала и Филозофским факултетом.

За таj посао су потребне децениjе надљудских напора, чак и у наjподесниjим условима. Та институциjа ниjе добила ни трун поштовања коjи заслужуjе, а коjи се неколико пута обилатиjе излива на друге буџетске потрошаче.

Логика полуписмених српских политичара, коjи су срозавање финансиjског и друштвеног статуса Воjске РС правдали тиме да сад имамо СФОР, па нам одбрана више не треба, могла би се сутра примjенити и на високо образовање.

Лако jе могуће, искуством по коjем jе ВРС укинута, да неки од ових мудриjаша каже: У Загребу имамо факултет за иjекавски изговор, па нам jе исплативиjе слати студенте тамо, него да издржавамо професоре и асистенте у своjоj земљи. Стога се у атмосфери физичке окупациjе и духовног насиља, jасно издваjа оцjена да jе западни дио српског бића потпуно обезглављен.

Ћирилица jе у СР БиХ била више него рудиментирано писмо. Уз замазивање очиjу неким листовима, коjи су се периодично штампали и на ћирилици, на телевиjи ниjе уопште постоjала.

Почетком грађанског рата, национално писмо jе доживjело невjероватну рехабилитациjу. Захваљуjући спонтаноj дражи у враћању кориjенима, али и уз удио краjње репресивног државног апарата, са тада неограниченом власти. Посао коjи jе ратна власт у Српскоj учинила на овом пољу, далеко превазилази резултате њене краjње неспособности у другим областима.

Азбучном проблему су поклањали малу и нестручну пажњу, али су захваљуjући приjемчивости популациjе и доступним методама, резултати били невjероватни.

Од оснивања државе, сва издања у Српскоj су штампана искључиво ћирилицом. Преко 90% свих натписа на улици, и етикета на домаћим производима, биљежени су националним писмом. Ови резултати су своjу ерозиjу отпочели већ пред краj рата.

Национални занос jе исцрпљен у дуготраjном сукобу, а културне институциjе државе му ниjесу дале никакав свjеж потицаj. Умjесто духовних, руководство обогаћено шверцом и проневjерама, становништву jе слало краjње материjалистичке поруке. Наjчешће тако, што му се ниjе ни обраћало.

Можда звучи нелогично, али прве структуре друштва коjе су се окренуле латиници – jесу кафеџиjе. У земљи са никаквим условима за културни живот, кафане су током рата биле наjпосjећениjа мjеста. Газде су одjедном дошле на идеjу, да кафана и ћирилица не могу заjедно.

Нововjековне српске кафане носе имена направљена од егзотичних поjмова и страних топонима, па се тако у Бањоj Луци Акапулко, Хавана, Цирих, Биг Бен, Капроjоло, Бонђорно, Сан Ремо, Хард рок кафе, Моцарт, Виjена, Портобело… никако не могу написати овако како сте сад прочитали. У овом систему вриjедности то „глупо и сељачки“, без обзира на скромну ерудициjу угоститеља.

Наjпластичниjи примjер за смиjер и ниво ове мисаоности, jе у рату популаран бањолучки локал Сива муња. Пред краj сукоба и уз опадање посjете, промиjенио jе име у трагикомично: Flash.

Убрзо су и бутици, салони љепоте, а посебно продавнице техничке робе и услуга, слиjедили ову матрицу. Уколико употриjебе ћирилицу за натпис на своjоj фирми, изгубиће алхемиjу полтронисања Западу, за каквом жуде њихове муштериjе.

А зашто жуде? Зато што им нико ниjе рекао да не мора тако.

Завршетком рата, ћирилица jе истиснута jеднаком брзином коjом jе и дошла. Сви приватни часописи коjи су основани као ћирилични (Екстра магазин, Репортер, Независне новине…), „традиционално“ су прешли су на латиницу.

Учинили су то изговараjући се тржиштем, мада већина издања у РС не остваруjе пласман чак ни у Федерациjи БиХ, а камо ли у некоj земљи окружења. Седмични и мjесечни магазини из РС, углавном имаjу регионалну природу читалаштва, а тржиште се додатно смањуjе уз ригидну jезичку политику сусjедне Хрватске, коjа несметано пласира своjа издања у РС.

У избору писма, карактеристичан jе примjер Бањолучког универзитетског магазина (БУМ). Двиjе уредничке поставе заредом, напустиле су оваj проjекат и покренуле нове часописе (Револт и Бука).

Револт jе послиjе извjесног времена прешао на латиницу, а млађа се Бука одмах се почела штампати политички коректним писмом. Двиjе одвоjене групе младих и образованих људи, сличног друштвеног бекграунда, направиле су потпуно исти потез као и кафеџиjе поткраj рата.

Разлог томе jе тзв. латиничење, српски правописни феномен, коjи ћемо обрадити у сутрашњем наставку.

(настаља се)
Дани(j)ел Симић

Извор: frontal

Везане виjести:

Латино и Методиjе (1)- Како су Срби прописали латиницом

Латино и Методиjе (2) – Методи елиминациjе ћирилице у СФРЈ

Латино и Методиjе (3) – Образовнополитичка незаинтересованост

Латино и Методиjе (4) – Црна Гора – Косово и Метохиjа

Латино и Методиjе (5) – Воjводина и централна Србиjа