Научни савјетник Института за српски језик САНУ Срето Танасић рекао је да латиница није српско национално писмо, већ само ћирилица, која је у центру српске културе и препознатљиви знак културног идентитета Срба.
Коментаришући приједлог измјена и допуна Закона о језику и писму, гдје је прописано да се у службеној употреби користи само ћирилица, Танасић је оцијенио да нема никаквих разлога ни потребе да се латиница озакони као равноправна ћирилици нити да је замијени.
„Латиница није српско писмо, иако је у 20. веку много писано на њој. Међутим, она је увезена, посебно је натурана после Другог светског рата у име српско-хрватског језичког заједништва и братства и јединства. Међутим, у Хрватској ћирилице није било чак ни за Србе“, рекао је за „Политику“ Танасић, који је и предсједник Одбора за стандардизацију српског језика.
Он напомиње да су они који се залажу за латиницу у службеној употреби врло гласни, па се стиче утисак да су бројни, додавши да је то фронт који су организовале различите групе, у чијем су центру људи који знају шта за српску културу и национални идентитет значи ћирилица.
„Зато и чине све да је протерају и преправе нашу културу, добро знајући да је у култури снага једног народа“, рекао је Танасић, подсјећајући да су нацисти за вријеме Другог свјетског рата бомбардовали управо Народну библиотеку у Београду.
Он је навео да међу заговорницима латинице има људи који заиста мисле да су два писма равноправна, као и оних који сматрају да ће употребом латинице стећи неке материјалне користи, као неки издавачи и медији, те упитао да ли држава може и смије жртвовати индентитет зарад нечијег профита.
Танасић је подсјетио да у уставној одредби о језику и писму пише да је у Србији службени језик српски, а писмо ћирилица.
Он је напоменуо да ће закон дефинисати службену и приватну употребу језика и писма, те додао да је за њега логично да у Србији штампа која излази на српском језику буде на ћирилици, као и написи на телевизији.
Танасић је рекао да ће националне мањине у службеној преписци морати да се понашају исто као мањине у Француској, Шведској или Аустрији, односно да користе службени језик земље у којој живе.
Он је навео да латинице у службеној употреби неће бити и не треба да буде, а да ју је могуће користити у комуникацији која не подразумијева службену употребу српског језика.
Танасић је подсјетио да је готово све што су Срби створили, запамтили и сачували у својој историји створено на ћирилици, као што је Мирослављево јеванђеље, дјело Светог Саве, Душанов законик, па Кулинова повеља из 12. вијека, који је најстарији писани споменик на српском народном језику.
Он је напоменуо да ћирилицу као препознатљиви знак српског културног идентитета виде и у свијету, те подсјећа да стандард ИСО 12199 уз српски језик препознаје само ћирилицу, а да се све написано српским језиком на латиници књижи у хрватску културну баштину.
Извор: СРНА
Везане вијести:
Или ћирилица или казна милион динара