Kултуром сјећања против заборава

У БИЈЕЉИНИ ОДРЖАНА ЈАВНА ТРИБИНА УДРУЖЕЊА ХЕРЦЕГОВАЦА “ ЈОВАН ДУЧИЋ” НА ТЕМУ „СЈЕЋАЊЕМ И ПАМЋЕЊЕМ ПРОТИВ ЗАБОРАВА“

Двадесети вијек је био вијек страдања и у том вијеку настрадало је око 170 милиона људи, од чега је око десет милиона људи било жртва геноцида, изјавила је професор др Сања Савић, предавач на Правном факултету Универзитета Источно Сарајево на синоћњој трибини “ Сјећањем и памћењем против заборава”, којом су Удружење Херцеговаца “Јован Дучић” и Правни факултет Универзитета Источно Сарајево жељели да расвијетле страдање Срба током Другог свјетског рата на територији Павелићеве Независне државе Хрватске, али и страдање Срба Херцеговине и Семберије у комплексу логора и у јамама Јадовна и острва Паг.

Говорећи о законима НДХ у служби геноцидне политике, професор Сања Савић је истакла да је у фокусу свјетске јавности након Другог свјетског рата био геноцид над Јеврејима, док геноцид над Србима није био у фокусу великог броја истраживача.

“Из идеолошких и политичких разлога то питање је потискивано чак и из наше националне историје. Проглашењем НДХ 10. априла 1941. године долази до успостављања тоталитарног политичког режима који се темељио на националистичкој, расној и вјерској идеологији усташког покрета. Од почетка су усташе истицале своју тежњу за успостављање чистог хрватског животног простора. Усташки циљ је био чишћење територије од Срба. Срби су у НДХ били означени као узрок свих историјских недаћа хрватског народа и као главна препрека њиховој стољетној борби за ослобођење. Не само Срби, већ и Јевреји и Роми, били су деградирани до тачке потпуне беспомоћности. Први корак у провођење геноцидне усташке политике састојао се у дехуманизацији жртве”, истакла је професор доктор Сања Савић.

Спасоје Албијанић, предсједник Удружења Херцеговаца “Јован Дучић” изјавио је да тема “Сјећањем и памћењем против заборава” треба да расвијетли страдање Срба у Другом свјетском рату у крашким јамама Велебита и хрватским логорима, с посебним нагласком на страдање становника Семберије и мајевичког краја у НДХ.

“На овој трибини биће ријечи и о правној легислативи којом је био озакоњен геноцид над српским народом у НДХ – монструм држави. На тај начин гајимо културу сјећања, јер је овај народ вијековима био изложен нападима, физичком уништењу, потирању вјере, културе и начина живота. Гајећи културу сјећања, враћамо дуг према прецима, а, такође, наша дужност ће и према новим генерацијама које тек стасавају, на тај начин бити испуњена. На овај начин враћамо дуг својим прецима, али, да не бисмо били презрени од својих потомака, културом памћења и културом сјећања преносимо млађима то насљеђе прошлости”, изјавио је Албијанић.

Душан Басташић, предсједник Удружења “Јадовно 1941”, подсјетио је да је обавеза и ових генерација да се сјећају, да памте жртве и новомученике пострадале на подручју НДХ-а током Другог свјетског рата.

“Помињање је оно најбоље што можемо учинити за њих, а из тог страдања, као неко наравоученије, које би требало да усвојимо, своди се на сљедеће, зашто, због чега и у којим околностима су настрадали. То треба да буде наук за све нас и за оне који ће доћи, да не би више никада страдали.

Да би се сјећали и памтили, морамо нешто и знати. О страдању Срба током љета 1941. године на подручју Лике, Велебита, острва Пага, већина млађих људи не зна скоро ништа. Деценијама се скривала истина о комплексу логора у том дијелу НДХ -а. Многи Срби и са подручја Семберије и источне Херцеговине су пострадали у тим логорима. Због тога Бијељина има улицу “Жртава Јадовног”, подсјетио је Душан Басташић.

Извор: Bijeljina.com

Везане вијести: