„Крвава“ српска свадба у Сарајеву – увод у рат

За убиство Гардовића нико ниjе одговарао, иако jе предратни сараjевски криминалац Расим Делалић-Ћело касниjе jавно признао да jе убио српског свата… Делалић jе од тадашњег предсjедника такозваног Предсjедништва РБиХ Алиjе Изетбеговића „за заслуге“ добио на поклон пиштољ са посветом!?

Стара православна црква на Башчаршиjи у Сараjеву

Свако помињање 1. марта у БиХ Србе подсjећа на дан када jе 1992. године испред Старе православне цркве на Башчаршиjи у Сараjеву убиjен српски сват Никола Гардовић, што jе наговиjестило грађански рат, односно почетак трагичног ратног сукоба у бившоj БиХ.

На „крвавоj“ српскоj свадби убиjен jе отац младожење, а православни свештеник Раденко Мировић jе рањен. Убице, коjе муслиманска власт у Сараjеву ниjе ни покушала да идентификуjе и казни, спалиле су и српску заставу.

Тог 1. марта, у 14.30 часова, у цркви Светог Преображења у Новом Сараjеву обављено jе вjенчање Милана Гардовића и Диjане Тамбур, након чега jе свадбени ручак био организован у Дому свете Текле, у Староj православноj цркви на Башчаршиjи.

Послиjе вjенчања, око стотину сватова у аутомобилскоj колони упутило се у Дом удаљен око седам километара. С обзиром да испред Старе цркве не постоjи паркинг, колона jе стала 150 до 200 метара даље, код Виjећнице, гдjе су остављени аутомобили, а сватови су пошли пjешке према Црквеном дому.

Према свjедочењима сватова и очевидаца, из пjешачке зоне на Башчаршиjи сватовима jе пришао биjели „голф“ у коjем су била четворица сараjевских криминалаца, а међу њима озлоглашени Расим Делалић-Ћело. Они су изашли из возила и покушали барjактарима да одузму српске заставе.

Дошло jе до комешања, послиjе чега су двоjица младића запуцала и ранила српске сватове Мировића и Гардовића, коjи jе преминуо неколико минута касниjе у колима Хитне помоћи.

Један од сватова – Ацо Јованчић раниjе jе рекао Срни да су се тог дана сватови окупљали у сараjевском насељу Алипашино Поље, а домаћини Гардовићи су на балкон свог стана, у складу са традиционалним српским обичаjима, истакли заставу – српску тробоjку.

„Међутим, већ тада смо међу комшиjама примиjетили њихову нетрпељивост и чули непримjерене и злураде коментаре“, рекао jе Јованчић.

Он наводи да jе десетак бандита покушало да дохвати и скине српску заставу, што им ниjе дозвољено.

„И баш кад смо помислили да су нас пустили на миру – на путу ка цркви Светог Преображења у Новом Сараjеву покушали су више пута своjим аутомобилима да пресиjеку нашу свадбарску колону, али и то смо им опростили, мислећи да jе риjеч о саобраћаjноj гужви“, сjећа се Јованчић.

Провокациjе су ескалирале у порти цркве у Новом Сараjеву, jер су сватови били изложени псовкама, приjетњама и повицима: „Шта ћете ви овдjе? Ниjе ово Србиjа! Идите у Србиjу!“.

Када су дошли на свадбени ручак у Стару цркву на Башчаршиjи, тек тада су се увjерили у зле намjере, jер jе ту настао прави хаос и пуцњава.

„Очекивали смо да се све то стиша, jер jе риjеч о свадби, али они су упорно покушавали да нам отму заставу, због чега jе настала велика гужва. Хвала Богу, и срећа jе свих нас, да су сватови испоштовали свадбу, као свjетовни, али и као духовни чин, jер jе риjеч о свештеничкоj породици“, наводи Јованчић.

Њега посебно боле сjећања на покоjног Николу, домаћина сватова, коjи jе домаћинском плоском покушавао да одврати напаснике говорећи им: „Шта то чините? Не кварите ми весеље, срам вас било!“, а заузврат jе пуцано у њега.

„Још осjећам његову врелу крв на рукама, а нисам заборавио ни како ме моj бивши колега полицаjац игнорисао када сам га замолио да позове милициjу и хитну медицинску помоћ.

Тада ме ухватила паника – он не реагуjе, а поред нас… Кроз сву ту гужву, пролазе чак три медицинска аута и не гледаjу на нас, а Никола нам умире на рукама…“, сjећа се Јованчић, пензионисани полицаjац.

За убиство Николе Гардовића нико ниjе одговарао, иако jе предратни сараjевски криминалац Расим Делалић-Ћело касниjе jавно признао да jе убио Гардовића.

Кантонално тужилаштво у Сараjеву jе тек почетком 2006. године покренуло судски процес против убице, али никада ниjе окончан, jер jе оваj злочинац убиjен 2008. године у Сараjеву.

Осим Делалића, свjедоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сараjева, сина оснивача злогласних „Зелених беретки“ Емина Швракића. Четврти нападач jе Таиб Торлаковић, коjи jе као и Ћело, након рата убиjен у мафиjашком обрачуну у Сараjеву.

Делалић jе одмах на почетку ратних сукоба у Сараjеву постао командант Девете муслиманске брдске бригаде такозване Армиjе БиХ, а од тадашњег предсjедника такозваног Предсjедништва БиХ Алиjе Изетбеговића „за заслуге“ jе добио на поклон пиштољ са посветом.

Протоjереj-ставрофор Српске православне цркве Воjислав Чаркић, коjи jе годинама „службовао“ у Сараjеву, каже да „све док се ниjе десило убиство српског свата на Башчаршиjи, Срби у Сараjеву и тадашњоj БиХ, нису ни помишљали на политичко или неко друго организивање с циљем заштите личне безбjедности“.

„За мене, то jе био први знак рата у БиХ, за коjи су, како се то веома брзо показало, друга два народа у БиХ већ била спремна и политички организована, док Срби нису помишљали ништа слично“, рекао jе раниjе Срни прота Воjо.

Истог дана када jе убиjен српски сват и спаљена српска застава – 1. марта 1992. године одржан jе и референдум о независности БиХ.

Референдум, коjи jе био прави покретач неприjатељстава, донио jе очекивани резултат, jер jе 62,7 одсто муслиманских и хрватских бирача гласало за независност БиХ и излазак из СФРЈ.

Бирачи српске националности, коjи су се залагали за опстанак заjедничке државе, махом нису изашли на референдум, коjи према тада важећем Уставу БиХ ниjе ни могао бити расписан и одржан без пристанка представника сва три народа.

Референдум, коjи jе признала међународна заjедница, продубио jе политичке разлике три народа у БиХ и отворио пут за међусобне сукобе.

У Федерациjи БиХ 1. март се обиљежава као „дан независности БиХ“, док оваj датум Република Српска не признаjе и сматра га уводом у крвави рат у БиХ.

Извор: 

Везане виjести:

КРВАВА СРПСКА СВАДБА – Jadovno 1941.

ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА /3/ – Jadovno 1941.

БОЈИЋ: РАТ НАЈАВИО АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ – Jadovno 1941.